Yakshanba kuni Isroil G‘azoga "asosiy miqdordagi oziq-ovqat" ni ruxsat berishga rozi bo‘ldi, xalqaro ekspertlar esa ocharchilik yaqinlashib kelayotganidan ogohlantirmoqda.
Biroq, BMT 11 haftalik qamaldan so‘ng yordam olib ketayotgan yuk mashinalari chegarani kesib o‘ta boshlaganiga qaramay, G‘azodagi gumanitar yordam haligacha o‘z oluvchilarga yetib borgani yo‘q: Isroil seshanba kuni un, bolalar ovqatlari, tibbiy asbob-uskunalar va dori-darmonlarni olib ketayotgan 93 yuk mashinasi G‘azoga “ehtiyotkorlik bilan tekshirilgandan so‘ng” yetib kelganini aytdi.
Birlashgan Millatlar Tashkiloti matbuot kotibi Stefan Dyujarrikning aytishicha, uning xodimlari Isroilning hududga kirishiga ruxsat berishini "soatlab kutishgan", ammo ular omborga yuklarni yetkazib bera olmaganini aytdi.
“Isroil hukumati bizdan yukni Kerem Shalom o‘tish joyining Falastin tomonida tushirishimizni va G‘azodan bizning jamoaga kirishga ruxsat berganidan keyin alohida qayta yuklashni talab qilmoqda”, dedi Dyujarrik.
Uning so‘zlariga ko‘ra, etkazib berishlar ijobiy o‘zgarishlar bo‘lgan, ammo ular "kerakli narsalar okeanida bir tomchi".
BMT hisob-kitoblariga ko‘ra, G‘azoga kuniga 600 yuk mashinasi insonparvarlik yordami kerak.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.