Laylo Jabarin o‘nlab nabiralari bilan o‘ralgan eng oddiy musulmon buviga o‘xshaydi. Ammo keyin u bolalari bilan suhbatni boshlaganda bu keksa, jigarrang hijobli ayol faqat ibroniycha gapirishi aniq bo‘ladi.
Unga tug‘ilganda Helena Bershatskiy deb nom bergan edilar. U 1942 yoki 1943 yilda nasist konslagerida rossiyalik va vengriyalik yahudiylar oilasida tug‘ilgan. Lager shifokori o‘z podvalida bir bolasi bor yahudiy oilani saqlab qoldi, buning natijasida qizcha omon qoldi.
1948 yilda bu yahudiy oilasi kemada Isroilga suzib kelib, Xayfada sohilga tushishdi. Yoshligida taqdir Xelenani arab ishchisi Muhammad Jabarin bilan uchrashtirdi - qiz uning ishxonasiga ichimlik suvini olib kelar edi. Xelenaning otasi g‘azablandi: uning tushunchasicha, qizining musulmon yigitga nikohlanishi mumkin emas edi.
Bu qizni bezovta qilmadi. U ismini Laylo deb o‘zgartirdi, turmushga chiqdi va musulmon hayot tarziga moslasha boshladi. U 1973 yilda Islomni qabul qildi.
Yahudiy ildizlariga ega musulmon buvisi hozirgi hayot haqida gapirishni yaxshi ko‘radi. Uning ta’kidlashicha, zamonaviy jamiyatdagi antisemitizm islomofobiya bilan almashtirilgan.
"Ilgari meni yahudiy bo‘lganim uchun quvg‘inlarga duchor bo‘lgan edim, endi esa musulmon bo‘lganim uchun ta’qib qilinmoqdaman", deydi Laylo Jabarin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.