Kreml Ukrainaning bosib olingan hududlarida yashovchi ukrainaliklardan Rossiya fuqaroligini qabul qilishni talab qilmoqda, aks holda ular hududni tark etishga majbur bo‘ladi. Vladimir Putinning bir kun oldin e’lon qilingan farmonida ta’kidlanganidek, o‘z maqomini qonuniylashtirmaganlar 10 sentyabrgacha ketishlari kerak. Gap Xerson, Zaporojye, Lugansk va Donesk viloyatlari aholisi haqida bormoqda.
Rasmiy ravishda odamlarda tanlov bor, lekin aslida mamlakatning Ukraina nazorati ostidagi qismiga ketishga urinish juda katta xavf bilan to‘la - ular front chizig‘ini kesib o‘tishlari kerak. Qrimga Ukraina hujjatlari bilan sayohat qilish esa, OAV xabarlariga ko‘ra, odamlarni orqaga qaytarish bilan yakunlanadi. Rossiya pasportisiz qolganlar deportasiya qilinish, ish joyidan mahrum bo‘lish, sog‘liqni saqlash va ta’lim olish imkoniyatidan mahrum bo‘lish, ayrim hollarda esa mol-mulkini yo‘qotish xavfi bor.
Aksariyat ukrainaliklar bosqinchi hokimiyat tomonidan bosim – tahdid, kaltak va qiynoqlardan shikoyat qiladi. Rossiya fuqaroligini olishdan bosh tortganlar dushman sanaladi. Shu bilan birga, Ukraina majburiy pasportlashtirishni noqonuniy deb ataydi va Rossiya tomonidan berilgan hujjatlarni tan olmaydi.
Ayni paytda, Rossiya Ichki ishlar vazirligi ma’lumotlariga ko‘ra, 3,5 million ukrainalik allaqachon Rossiya pasportini olgan. “Kommersant” gazetasining yozishicha, Vladimir Putin Donald Trampni anneksiya qilingan barcha hududlarni, jumladan Qrimni ham Rossiyaning bir qismi sifatida rasman tan olishga ishontirishga umid qilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Tsukuba университети япон олимлари мунтазам равишда велосипед миниш кексалик даврида ўлим хавфини ва узоқ муддатли парваришга бўлган эҳтиёжни камайтиришини аниқлади.
Бу ҳақда Financial Times газета ёзмоқда Даниядаги ичимликни қадоқлаш учун масъул бўлган Cарлсберг пиво корпорацияси бош директори Жейкоб Оруп-Андерсенга таяниб.
Испания Ички ишлар вазирлиги электр таъминотидаги муаммолар туфайли мамлакатнинг аксарият ҳудудларида эълон қилинган фавқулодда ҳолатни бекор қилишга қарор қилди.
«Childlight Global Child Safety Institute» томонидан 2024 йили эълон қилинган маълумотга кўра, бутун дунё бўйлаб 300 миллиондан ортиқ бола онлайн жинсий зўравонлик ва эксплуатация қурбони бўлган. Бу рақам фавқулодда ҳолат даражасида бўлиб, глобал хавфсизлик, рақамли технологиялар ва болаларни ҳимоя қилишда жиддий хавф мавжудлигини кўрсатади. Умуман олганда, 300 миллион бола дегани – бу дунё бўйича тахминан ҳар 3 боладан 1 нафари (0-17 ёш оралиғида) ҳаётида бир марта бўлса-да, онлайн жинсий эксплуатацияга ёки зўравонликка дуч келганини англатади. БМТнинг махсус эксперти сўзларига кўра, 2025 йилга келиб болаларга нисбатан онлайн жинсий зўравонлик ва эксплуатациянинг янги шакллари пайдо бўлиши мумкин.
Франциянинг "Forbidden Stories" нотижорат ташкилоти раҳбарлигида ўтказилган қўшма тергов натижасига кўра, россиялик расмийлар украиналик журналист Виктория Рощинанинг жасадини Украинага қайтаришдан аввал, унинг кўзлари, мияси ва бошқа бир неча ички аъзоларини олиб ташлашган.
АҚШ президенти Доналд Трампнинг давлат раҳбари сифатидаги дастлабки 100 куни якунларига кўра, америкаликларнинг 55 фоизи унинг фаолиятини салбий баҳолаган, фақатгина 39 фоизи унинг ҳаракатларини қўллаб-қувватлаган.
Ижтимоий тармоқда тарқалган хизмат хатига кўра, ходимлардан қатъий равишда шахсий гигиена қоидаларига риоя қилиш, аниқроқ айтганда кунига камида бир маротаба душ қабул қилиш сўралган.