Eronning muqaddas Qum shahridagi 400 dan ziyod yuqori martabali shia ulamolar oliy rahbar Oyatulloh Alii Xomanaiyga tahdid qilganlarga nisbatan «muxareba» — ya’ni Xudoga qarshi urush olib borish deb baholanuvchi fatvoni qo‘llab-quvvatladi.
Qum seminariyasi ustozlari jamiyati a’zolari tomonidan imzolangan bayonotda qayd etilishicha, oliy rahbar va diniy hokimiyatni himoya qilish barcha musulmonlarning burchi hisoblanadi. Ular mazkur fatvoni «zarur va o‘z vaqtida berilgan» deb baholab, u Isroil rasmiylarining Xomanaiyga qarshi suiqasd rejalariga javob sifatida qabul qilinganini ta’kidladilar.
Bayonotda Oyatulloh Husayn Nuriy Hamadoniy va Nosir Makorim Sheroziy singari nufuzli ulamolarning so‘nggi fatvolariga ishora qilingan. Ulamolarga ko‘ra, bu tahdidlar «islom ummati va uning qadr-qimmatiga qarshi hujum» sifatida baholanadi.
Fatvoni qo‘llab-quvvatlaganlar orasida Eronning Nozoratchilar kengashi a’zosi Ahmad Xotamiy, shia ulamosi Alizaro Arofiy va boshqa rasmiy yoki yarim rasmiy maqomdagi shaxslar bor.
Ulamolar o‘z chiqishlarida AQSh prezidenti Donald Tramp, Isroil bosh vaziri Binyamin Netanyaxu hamda MAGATE rahbari Rafael Grossini ham tanqid ostiga olib, ularni Eron rahbariyati va infratuzilmasiga qarshi amalga oshirilgan hujumlarda «harbiy jinoyatchilar» sifatida javobgarlikka tortishga chaqirdilar.
Ular xalqaro sudlardan Grossi va boshqa rahbarlarni sud qilish va jazolashni talab qildilar. Shuningdek, Eron rasmiylari MAGATEni G‘arb razvedkasi bilan hamkorlikda harakat qilganlikda va yadroviy ob’ektlarga qarshi hujumlarga yordam berganlikda ayblashmoqda.
Bu bayonot G‘arb mamlakatlarining xavotiriga sabab bo‘ldi. Britaniya, Fransiya va Germaniya MAGATE mustaqilligi va xolisligini qo‘llab-quvvatlashlarini ta’kidlab, Eronni agentlik ishini siyosiylashtirmaslikka chaqirgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
«Реал» президенти Флорентино Перес клуб ичидаги сирларни ташқарига чиқарган — Федерико Вальверде ва Орельен Тчуамени ўртасидаги низо ҳақидаги маълумотни матбуотга сиздирган шахс топилганини маълум қилди.
Саудия Арабистони Профессионал лигасининг 32-туридан ўрин олган учрашувда биринчи ўринда бораётган “Ан-Наср” энг яқин таъқибчиси “Ал-Ҳилол”ни қабул қилди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Унинг сўзларига кўра, Украина махсус хизматлари пойтахт ва мамлакатнинг бошқа шаҳарларидаги бўлажак ҳужумлар нишонлари батафсил кўрсатилган Россия ҳужжатларига эга.
Ҳар йили ўтказиладиган “Women in Tech 2026” саммити Африканинг энг йирик технологик хабларидан бири ҳисобланган Кейптаун шаҳрида (Жанубий Африка Республикаси) бўлиб ўтди. Бу галги тадбир дунёнинг 60 мамлакатидан 700 дан ортиқ иштирокчини, хусусан, халқаро ташкилотлар, технологик компаниялар, давлат сектори, стартап-экотизимлар ва “Women in Tech” глобал ҳамжамияти вакилларини бирлаштирди.
Ўзбекистон тарихида илк бор йирик халқаро акциядорлик битими амалга оширилди — “Ўзбекистон Республикаси Миллий инвестиция жамғармаси” АЖ (UzNIF) ўз акцияларини Лондон ва Тошкент фонд биржаларида оммавий савдога чиқарди.
Украина Олий аксилкоррупция суди Президент офисининг собиқ раҳбари Андрей Ермакни қамоққа олиш ҳақида қарор чиқарди. Суд жараёнида унинг фолбин билан маслаҳатлашгани ҳақида ҳам сўз борди.
Британиялик ҳарбий таҳлилчи Александр Меркуриснинг YouTube каналидаги баёнотига кўра, Украина президенти Владимир Зеленскийга қарши сиёсий босим ортиб бораётгани уни лавозимдан четлатиш режасининг бир қисми бўлиши мумкин.
Ҳақиқий ёзувчи-шоирлар ҳақиқатни ёзишни хуш кўрадилар. Улар – Ватанпарвар. Ҳар ҳолда Ўзбекистонда худди шундай. Ватаннинг гуллаб-яшнаши, ижобий ўзгаришлар ҳар бир фуқаронинг ҳаётини юксалтиришг сари қўйилган қадам эканлигини теран ҳис қиладилар, кайфиятилари кўтарилади. Худога минг шукурким, бу ўзгаришлар ҳар соатда, ҳар кун рўй бериб турибди.