Ko‘pchilik bananni sevib iste’mol qiladi. Bu meva o‘zining noodatiy ta’miga ega bo‘lib, tarkibi kaliy, S va V6 vitaminlariga boy. Banan dunyoning 100 dan ortiq mamlakatlarida yetishtiriladi. Shifobaxsh xususiyatlari shundaki, yurakni barqaror ushlab turishga yordam beradi.
Qondagi shakar miqdorini nazorat qilib, insulinning tarqalishini to‘xtatadi. Tarkibidagi S vitamini kuchli antioksidant hisoblanadi va infeksiyalarga qarshi kurashadi. V6 vitamini esa qondagi glyukoza miqdorini normallashtiradi va asab tizimini tinchlantiradi.
Banan dastlab Afrika, Osiyoning tropik va subtropik zonalari hamda Malayya arxipelagida yetishtirilgan. Hozirda asosan Lotin Amerikasi mamlakatlarida o‘stiriladi. Sayyora bo‘ylab yiliga 113 million 212 ming 452 tonna banan yetishtiriladi. Braziliya, Hindiston, Xitoy, Indoneziya, Filippin, Ekvador singari davlatlar ushbu meva eksporti orqali juda katta daromad oladi. Eng yirik banan ishlab chiqaruvchi Hindiston yiliga 29 million 124 ming tonnagacha hosil oladi. Tahlillarga ko‘ra, ko‘pgina mamlakatlarda banan eng qimmat mahsulotlar qatoriga kiradi.
Qishloq xo‘jaligi vazirligi matbuot xizmati tomonidan ma’lum qilinishicha, O‘zbekistonda ham iqlimga moslab banan yetishtirishni yo‘lga qo‘ygan tadbirkorlar bor.
Garchi respublikamizda ko‘p miqdorda banan, mango, papaya kabi mevalar yetishtirilmasada, ular tajriba tariqasida ekilayotgan yer maydonlaridan yaxshi hosil olishga erishilgan. Banan issiqsevar meva, sovuqqa chidamsiz. Shu bois, uni yetishtirishda harorat 10 gradusdan tushishi kerak emas. Suvni juda yaxshi ko‘radi. Mevasi gullaganidan keyin, taxminan 3 oylarda pishib yetiladi. Har bir guldan 200-300 tagacha banan mevasi yetiladi. Avval banan mevasining shakli to‘ppa-to‘g‘ri bo‘ladi. Keyin mevalari quyoshga intilib borishi natijasida yarim oy shakliga kiradi. Bananning poyasi, ya’ni shox-shabbalari daraxtniki singari baquvvat bo‘lmaydi, shu bois soniyasiga 25 metrdan ortiq tezlikda esgan shamol butun bananzorni 1 daqiqaga qoldirmay payhon qilishi mumkin.
Banan ko‘chati chetdan eksport qilinganida donasi 3,4,5 dollargacha narxlanishi mahsulotning tannarxi oshishiga sabab bo‘lgani bois, Akademik M.Mirzayev nomidagi bog‘dorchilik, uzumchilik va vinochilik ilmiy-tadqiqot instituti “Biotexnologiya” laboratoriyasida "invitro" sharoitida mahalliy iqlimga mos banan ko‘chatlarini ko‘paytirish ishlari boshlab yuborilgan.
Joriy yilda yurtimizga xorijdan qiymati 85,2 million AQSh dollariga teng bo‘lgan qariyb 120 ming tonna banan import qilingan.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Блоггер 30 апрель куни АҚШга кирган ва унинг визаси муддатидан ошиб кетган. 25 ёшли Италия фуқароси 6 июнь куни қўлга олинган, бироқ ўша куниёқ қўйиб юборилган: у ўз ихтиёри билан мамлакатни тарк этишга рухсат олган. Лейм ижтимоий тармоқларда воқеага изоҳ бермади.
Ғазонинг Tal ал-Султон ҳудудида гуманитар ёрдамга келган фаластинликларга қарата ўқ узилди. Бу сафар Исроил ҳарбийлари эмас, балки номаълум қуролланган маҳаллий шахслар ҳам отишмада қатнашгани гувоҳлар томонидан тасдиқланди.
Украинада катта газ захиралари борлиги анча вақтдан бери маълум. Британиянинг The Telegraph нашри мамлакатнинг сланец гази ишлаб чиқариш орқали Европа бозорида янги инқилобга олиб келиши мумкинлигини таъкидлади. Бироқ бу режалар амалда фақат уруш тугагандан кейингина амалга ошиши мумкин.
БМТнинг янги ҳисоботига кўра, глобал миқёсда туғилиш даражалари кескин пасаймоқда. Бунга асосий сабаблар сифатида ота-она бўлиш харажатларининг ортиши ва муносиб турмуш ўртоқ топишдаги муаммолар кўрсатилмоқда.
АҚШ президенти Доналд Трамп буйруғига биноан, Калифорниядаги ҳарбий базага қарашли 700 нафар денгиз пиёда аскарлари Лос Анжелесдаги намойишларга қарши ҳаракатларда миллий гвардия сафига қўшилди. Бу қарор губернатор ва шаҳар ҳокимияти розилигисиз қабул қилинди.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.
Манбаларга кўра, воқеа 7 июнь куни диндорлар шом намозига тўпланган Карн ал-Асад қишлоғида содир бўлган. Агентлик тахминига кўра, ҳужумчи руҳий касалликдан азият чеккан бўлиши мумкин.
АҚШ президенти Доналд Трамп маъмурияти Лос Анжелес шаҳрига 2000 нафар Миллий гвардия аскарларини юборишга қарор қилди. Намойишлар янада шиддатли тус олмоқда.