— Ajrashish uchun sudga bir necha marta ariza berganman. Mana, uch yildirki, ajrasholmadik. Aslida birga yashamayotganimizga olti yildan oshdi. Bir yil avval uylandim, yaqinda farzandli bo‘ldik. Ikkinchi turmushimni qonunan rasmiylashtirishni xohlayman, ammo birinchi xotinim “Uy olib bersang, ajrashaman”, deb shart qo‘ygan. Sud nima sababdan ajrashtirmayapti? Bu vaziyatda nima qilishim mumkin?
Erkin, Toshkent shahri
Murojaatga Fuqarolik ishlari bo‘yicha Mirobod tumanlararo sudi sudsi Caida ABDURAXMANOVAdan javob oldik:
— Mazkur holatda muqaddam sud tomonidan nikohdan ajratish haqidagi da’vo arizangizni qanoatlantirish rad qilingan bo‘lsa, ushbu vajlaringiz bilan hal qiluv qarori qonuniy kuchga kirgan kundan boshlab, kamida olti oy o‘tgandan so‘ng, nikohdan ajratish haqidagi da’vo ariza bilan sudga takroran murojaat qilish huquqingiz mavjud. Shu o‘rinda sizga, turmush o‘rtog‘ingizning turar-joy olib berish evaziga nikohdan ajrashishga rozi bo‘lishi haqidagi talablari bo‘yicha O‘zbekiston Respublikasi qonunchiligiga binoan er xotiniga yohud xotin eriga uy-joy olib berish majburiyati belgilanmaganligi bois sud, nikohdan ajratish haqidagi da’vo arizangizni ko‘rib chiqishda, ishning haqiqiy holatlarini har taraflama, to‘liq va xolisona tekshirib, er-xotin o‘rtasidagi o‘zaro munosabatlarini xususiyatini, nikohdan ajratish masalasi qo‘yilishiga asos bo‘lgan sabablar, er-xotin o‘rtasidagi kelishmovchilikning asl sabablarini aniqlagan holda da’vo arizada keltirgan vajlaringizga huquqiy baho beradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Каримова фирибгарлик ва ўзлаштириш айбловлари билан судланган. БМТ унинг ҳуқуқлари, жумладан, эркинлик, адолатли суд ва айбсизлик презумпцияси бузилганини таъкидлаган.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.