Britaniya tashqi ishlar vaziri Devid Lemmi Suriya bilan diplomatik aloqalar tiklanganini ma’lum qildi. Buni u Damashqda aytdi. Bu Britaniya tashqi ishlar vazirining so‘nggi 14 yil ichida Suriyaga ilk tashrifidir.
"Yangi hukumatni barcha suriyaliklar uchun barqaror, xavfsizroq va farovon kelajak qurish bo‘yicha o‘z majburiyatlarini bajarishda qo‘llab-quvvatlash bizning manfaatlarimizga to‘g‘ri keladi", — deya vazir so‘zlaridan iqtibos keltiradi Britaniya hukumati matbuot xizmati.
Tashrif chog‘ida janob Lemmi Suriyaning o‘tish davri prezidenti Ahmad al-Shara va suriyalik hamkasbi Asaad al-Shayboniy bilan uchrashdi. Britaniya Kimyoviy qurollarni taqiqlash tashkilotiga qo‘shimcha 2 million funt sterling (2,7 million dollar) berishga qaror qildi. Mablag‘lar Suriyada "kimyoviy qurollarni yo‘q qilish"ga sarflanadi.
Bundan tashqari, London respublikaga gumanitar yordam uchun 94,5 million funt sterling (130 million dollar) yuboradi. Noqonuniy migrasiya va boshqa hukumat rejalariga qarshi kurashish uchun ham mablag‘ ajratiladi.
2024 yil dekabrida Suriyada hokimiyat almashganidan keyin Britaniya rasmiylari respublikaga nisbatan sanksiyalar rejimini yumshata boshladi. Aprel oyida Buyuk Britaniya Suriyaning bir qancha razvedka idoralari, ommaviy axborot vositalari va vazirliklarini, jumladan Mudofaa vazirligi va Ichki ishlar vazirligini sanksiyalar ro‘yxatidan olib tashladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.