"Agar Pekin Tayvanga nisbatan kuch ishlatishga qaror qilsa, Xitoy rahbari Si Jinpin Yevropani chalg‘itish uchun Rossiya prezidenti Vladimir Putindan NATO hududiga hujum qilishni so‘rashi mumkin", — deya fikr bildirdi alyans bosh kotibi Mark Ryutte The New York Times nashriga bergan intervyusida.
Uning so‘zlariga ko‘ra, bunday ssenariy ehtimoli oshib bormoqda va Pekin hamda Moskvani tiyib turish uchun ikki asosiy chorani amalga oshirish zarur.
"Ulardan biri alyansni kuchaytirish bo‘lib, bu ruslarlarning Yevropaga hech qachon hujum qilmasligi uchun zarur. Ikkinchi chora Hind-Tinch okeani mintaqasi mamlakatlari bilan mudofaa sanoati va innovasiyalar sohasida hamkorlikni kuchaytirishdir", —deya aniqlik kiritdi bosh kotib.
Ryuttening ta’kidlashicha, NATO oldida "ulkan geosiyosiy tahdid" turibdi va bu Rossiya hisoblanadi. "Hozirda Rossiya uch oy ichida NATO'ga a’zo barcha davlatlar bir yilda ishlab chiqaradigan miqdordan uch baravar ko‘p o‘q-dori ishlab chiqaradi", — deya qo‘shimcha qildi u.
Pekin Tayvanni o‘zining “isyonchi provinsiyasi” deb biladi va orol ustidan nazoratni qayta tiklash uchun kuch ishlatishga tayyorligini bir necha bor bildirgan. Shu bilan birga, Tayvan aholisi asosan mamlakatning de-fakto mustaqilligini va demokratik maqomini qo‘llab-quvvatlaydi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.