AQSh prezidenti Donald Tramp ijro farmonini imzoladi, bu farmonga ko‘ra AQSh bosh prokurori Pem Bondiga 1977 yilda qabul qilingan "Chet eldagi korrupsiya amaliyoti to‘g‘risida"gi qonun (Foreign Corrupt Practices Act, FCPA) ijrosini to‘xtatib qo‘yish huquqi berildi.
Bu haqda Financial Times xabar bermoqda.
Mazkur qonun Amerika kompaniyalari va fuqarolariga xorijda o‘z biznes manfaatlarini ilgari surish maqsadida chet ellik amaldorlarga pora berishni taqiqlaydi.
Trampning fikricha, FCPA'ning qo‘llanilishini to‘xtatish "Amerika uchun kattaroq biznes imkoniyatlarini" yaratadi. Oq uy rahbarining ta’kidlashicha, boshqa mamlakatlarda biznes yuritayotgan amerikaliklar ko‘pincha asossiz tergov va ayblovlarga duch kelishadi, shu sababli kompaniyalar amerikaliklar bilan hamkorlik qilishdan o‘zlarini olib qochmoqda.
Oq uy vakillarining aytishicha, mamlakatning milliy xavfsizligi Amerika kompaniyalarining jahon bozorida strategik ustunlikka ega bo‘la olishiga bog‘liq. Ular, shuningdek, FCPA'ni haddan tashqari qo‘llashdan voz kechish Amerika kompaniyalariga xalqaro maydonda raqobatbardoshligini oshirish imkonini berishini ta’kidladilar.
Biroq, korrupsiyaga qarshi kurash bo‘yicha mutaxassislar FCPAning bekor qilinishi xorijda faoliyat yuritayotgan Amerika kompaniyalariga salbiy ta’sir ko‘rsatishi haqida ogohlantirmoqda.
Chet eldagi korrupsiya to‘g‘risidagi qonun (Foreign Corrupt Practices Act) 1977 yildayoq qabul qilingan edi. U nafaqat pora berish faktini, balki pora berishni rejalashtirish va taklif qilishni, shuningdek, bu harakatni kompaniya rahbariyati bilan kelishishni ham jazolaydigan qoidalarni o‘z ichiga oladi. Qonunni buzganlik uchun ozodlikdan mahrum qilishning eng uzoq muddati 15 yil, eng yuqori jarima miqdori esa 250 ming dollarni tashkil etadi. 2024 yilda qonun 24 ta holatda, 2023 yilda esa 17 ta holatda qo‘llanilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Global Wealth Databook ва Bloomberg томонидан дунёда аҳолисининг катта қисми миллионерлардан иборат бўлган давлатлар рўйхати эълон қилинди. Ўзбекистон бу рўйхатга киритилмади.
Ўзбекистонлик аралаш яккакураш устаси Саидёқуб Қаҳрамонов таэквондо WT бўйича Ўзбекистон терма жамоаси аъзоси, икки карра Олимпия ўйинлари ғолиби Улуғбек Рашитов ҳақида фикр билдирди.
Сиёсатчи таъкидлашича, агар бу ракеталар Россияга ҳужум қилиш учун ишлатилса, Москва буни Германиянинг уруш ҳаракатларида бевосита иштироки деб баҳолайди
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.