Stop AAPI notijorat tashkiloti 2024 yilgi prezidentlik saylovlaridan keyin osiyolik amerikaliklarga qarshi nafratning rekord darajada oshganini hujjatlashtirdi . 2025 yilning yanvarida haqoratlar soni tarixiy maksimal darajaga yetdi - 87 945 ta holat.
“ Osiyo hamjamiyatlari bugungi kunda ham onlayn, ham real hayotda nafratning oshib borayotgani bizni juda xavotirda ”, dedi Stop AAPI Hate asoschilaridan biri Manjusha Kulkarni. “ Tramp va uning tarafdorlari yillar davomida Osiyoga qarshi xurofot alangasini yoqib kelmoqda. Va bugungi kunda ular irqchilarni nafrat xatti-harakatlariga ilhomlantirishda davom etmoqdalar ."
Vaziyat ayniqsa 2024-yil dekabrida, Ilon Mask va Vivek Ramasvami H-1B ish vizalari sonini oshirishni taklif qilganlarida keskinlashdi. Taklif Trampning saylovoldi kampaniyasidagi muhojirlarga qarshi ritorika bilan uyg‘unlashdi.
❕ Natijada, ushbu vizalarning asosiy oluvchilari bo‘lgan hind mutaxassislari "ish o‘g‘irligi" va "oq farovonlikka" putur etkazishda keng tarqalgan ayblovlarga duch kelishdi.
Statistik ma’lumotlarga ko‘ra, barcha haqoratlarning 75 foizi (63 258 ta holat) janubiy osiyolik odamlarga qaratilgan. Nafrat nafaqat texnologiya xodimlari, balki Uber haydovchilari, tez ovqatlanish ishchilari va qo‘ng‘iroq markazi xodimlariga ham ta’sir ko‘rsatdi.
CEO United HealthCare bosh direktorining o‘ldirilishidan so‘ng, Hindiston va Hindiston-Amerika korporativ rahbarlariga hujum qilish chaqiriqlari bo‘ldi.
" Ko‘pchilik birinchi avlod muhojirlari bo‘lgan yagona irqiy guruh sifatida AAPI jamoalari Trampning ksenofobik kun tartibi natijasida dahshatli zarar ko‘rmoqda ", dedi Stop AAPI Hate asoschisi Sintia Choy.
Mutaxassislar ommaviy axborot vositalarida muhojirlar haqidagi salbiy xabarlar va bu guruhlarga nisbatan dushmanlikning kuchayishi o‘rtasida bevosita bog‘liqlik borligini ta’kidlamoqda. Onlayn tahdidlar ko‘pincha haqiqiy hayotdagi nafrat jinoyatlaridan oldin sodir bo‘ladi, shuning uchun internetni kuzatish erta ogohlantirish tizimi sifatida xizmat qilishi mumkin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.