So‘nggi paytlarda oliy ta’lim muassasalari faoliyatida shaffoflik, ochiqlik ko‘zga tashlanmoqda. Nizomiy nomidagi oshkent davlat pedagogika universiteti professor-o‘qituvchisi universitet to‘g‘risidagi tanqidlarga javob qaytardi.
Tirnoq ostidan kir qidirishni istagan, turli mish-mish, “shov-shuv” xabarlar tarqatib, o‘z obunachilari sonini ko‘paytirishni istagan ayrim blogerlar Nizomiy nomidagi Toshkent davlat pedagogika universitetida olib borilayotgan faoliyatdagi kamchiliklar haqida “kuyunchaklik bilan” yozishda davom etmoqda.
Bu safar to‘lov-shartnoma olishni kutayotgan talabalar haqida ma’lumot tarqatildi.
Bloger shu axborotni joylashtirishdan avval universitet ma’muriyati bilan bog‘lanib, vaziyatni o‘rganishi lozimligi hech bo‘lmaganda odob qoidalarida ko‘zda tutilgani haqida unga eslatishni joiz deb bilaman.
Universitetda hozirda kunduzgi, kechki, sirtqi, maxsus sirtqi bo‘limda va ikkinchi oliy ma’lumot olish uchun qariyb 11 ming nafar talaba tahsil olmoqda.
Fikri tiniq inson uchun shu ma’lumotning o‘zi yetarli, deb o‘ylayman.
Tushunmaganlar uchun ma’lum qilmoqchimanki, o‘tgan yillar davomida to‘lov-shartnoma asosida talabani bir yillik o‘qitish qiymati hujjat qabul qilinayotgan payidayoq tasdiqlanib, abituriyentlar, talabalar diqqatiga yetkazilar edi.
Bu yil to‘lov miqdorlarida talabalar uchun, ota-onalar uchun qator qulayliklar yaratgan o‘zgarishlar tufayli (ular haqida hamyurtlarimiz ommaviy axborot vositalari orqali to‘liq ma’lumot olish imkoniga ega bo‘ldilar, zarurat bo‘lsa, bu haqida alohida boshqa bir xabarda to‘xtalamiz) jarayon bir oz kechikkani hammaga ma’lum. Imonim komilki, bu kabi o‘zgarishlar uchun fuqarolarimiz yana ma’lum muddat kutishga ham rozi bo‘lishardi.
Endi aniq universitetdagi navbatlar xususida.
Hozirda universitetga qabul qilingan birinchi kurs talabalarini sarson qilmaslik uchun Yashnobod, Yakkasaroy tumanlarida joylashgan binolarda ta’lim oladigan talabalar uchun shartnomalar joylarda tarqatilishi tashkil qilindi.
To‘lov-shartnoma miqdorlari ma’lum. Katta kurslarda ta’lim oladigan talabalarda to‘lov-shartnomalarni rasmiylashtirish bo‘limiga murojaat qilib o‘tirmasdan, to‘g‘ridan to‘g‘ri bank muassasasiga borib, to‘lovni amalga oshirish imkoni mavjud. Buning uchun ular o‘zi bilan 1-kursda rasmiylashtirilgan shartnoma raqamini bilishi, to‘lov varaqasiga uni kiritishi kifoya.
Bu o‘z-o‘zidan navbatning yo‘qolishiga bo‘lmasa, loaqal kamayishiga olib kelgan bo‘lardi.
Talabalar to‘lov-shartnomalarni rasmiylashtirish bo‘limiga, tabiiyki, darslardan tashqari vaqtda murojaat qiladi. Hamma talaba darsdan bir vaqtda chiqadi. Ayni shu paytda navbat ko‘payganini ko‘rib, “hech narsa o‘zgarmas ekan-da” degan xulosaga kelgan blogerning yana savollari bo‘lsa, universitet jamoasi barcha savollarga javob berishga tayyor!
Shu universitetda qariyb 35 yil umrim o‘tdi. Nimagaki erishgan bo‘lsam, shu universitet tufayli erishdim. Universitetda menga dars bergan ustozlar ham ishlashadi... Halqimiz “bir kun tuz ichgan joyga qirq yil ta’zim” qiladi.
Blogerlarimizdan, boshqalardan ham so‘ragan bo‘lardim. Universitet haqida turli, alohida ta’kidlamoqchiman, tekshirilmagan axborotlarni tarqatmoqchi bo‘lganlar men kabi o‘zini shu universitetning bir qismi deb biladigan, Prezidentimiz yaqindagina jamiyatimizda eng ulug‘ insonlar deb e’lon qilgan – ustozlarning his-tuyg‘ulari bilan o‘ynamasin!
Alisher Mirazizov, Nizomiy nomidagi TDPU katta o‘qituvchisi
Alisher Mirazizov, Nizomiy nomidagi TDPU katta o‘qituvchisi
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Дональд Трамп Европа Иттифоқи ҳисобидан Украинага қўшимча Patriot ҳимоя тизимларини жўнатишни ваъда қилди ҳамда Владимир Путинни ҳужумларни кучайтиришда айблади.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.