Iqtisodiyot va moliya vaziri Jamshid Qo‘chqorov davlat qarzi bo‘yicha tanqidlarga javob berdi: mamlakat infratuzilmasini rivojlantirish uchun tashqi mablag‘ jalb etish tabiiy va zaruriy jarayon, deb ta’kidladi.
O‘zbekiston Bosh vaziri o‘rinbosari, iqtisodiyot va moliya vaziri Jamshid Qo‘chqorov mamlakat tashqi qarzi masalasida bildirilayotgan e’tirozlarga munosabat bildirdi. Uning so‘zlariga ko‘ra, shahar, qishloq va mahallalarni obodonlashtirish ishlarining bir qismi tashqi qarz hisobidan moliyalashtiriladi va buda «hech qanday uyatli joy yo‘q».
Qo‘chqorov ta’kidlashicha, iqtisodiyotdagi rivojlanish talablari katta sarmoyani talab qiladi. Yo‘llar, ichimlik suvi, energetika tarmoqlari, aeroportlar, temiryo‘l va mudofaa sohasini qo‘llab-quvvatlash uchun davlat xarajatlari kerak. Bu xarajatlarning muayyan qismi tashqi qarz hisobiga qoplanadi.
Vazir shuningdek, uy-joy dasturlarida ham chet el mablag‘lari ishtirokini oqlagan holda, chekka hududlardagi ko‘p qavatli uylarni qurish va ipoteka krediti berishda banklarni uzoq muddatli moliya bilan ta’minlash uchun tashqi resurslar zarurligini qayd etdi.
«Qarz oshdi» deb gapirayotganlar mamlakat yalpi ichki mahsuloti 115 mlrd dollarga yetganini ham inobatga olishlari kerak, — dedi Qo‘chqorov.
Eslatib o‘tamiz, joriy yilning dastlabki uch oyida O‘zbekistonning davlat qarzi 2,2 mlrd dollarga oshgani haqida rasmiy ma’lumot berilgan edi. Mazkur tendensiya fonida rasmiylar tashqi mablag‘lar iqtisodiy barqarorlik va rivojlanish uchun muhim manba ekanini ta’kidlamoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Каримова фирибгарлик ва ўзлаштириш айбловлари билан судланган. БМТ унинг ҳуқуқлари, жумладан, эркинлик, адолатли суд ва айбсизлик презумпцияси бузилганини таъкидлаган.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.