Maqom ijrochisi, xushovoz xonanda Simara Imanova bilan Ozarbayjon madaniyat va san’at universitetida uchrashdik.
U bizning O‘zbekistondan ekanligimizni eshitgach, hayajon va samimiyat bilan shunday dedi: “Yurtingiz men uchun o‘z Vatanimdek aziz. Zero, Samarqandda o‘tkaziladigan “Sharq taronalari” xalqaro musiqa festivali sabab dunyoga tanildim. 1997 yilda, 19 yoshimda ushbu san’at anjumanida qatnashib, Gran-pri olganimni hech qachon unutmayman”.
Ozarlar har ikki gapining birida “Jonim sizga qurbon bo‘lsin” deya lutf etishadi. Qaysi soha vakili bo‘lishidan qat’iy nazar, Nizomiydan, Fuzuliydan, Voqifdan baytlar aytishadi. San’atimiz, madaniyatimiz, adabiyotimiz bir ekanligini e’tirof etishib, Alisher Navoiy, Bobur, Mashrab, Furqat kabi bobokalonlarimiz misralarini yoddan o‘qishadiki, bunday holatlarga ko‘p guvoh bo‘lib, hayratlangandan hayratlandik. Xalqimizga bo‘lgan ehtiromni o‘zida mujassam etgan bu singari munosabatlardan xursand bo‘ldik. Simara esa barmoqlari bilan oldidagi stolni chertgancha Navoiy g‘azaliga bastalangan “Qaro ko‘zim” ashulasini shunchalik berilib ijro etdiki, biz, mehmonlarga qo‘shilib mezbonlar ham “Tasanno, ofarin” deya xonandani olqishladi.
— “Sharq taronalari” birinchi xalqaro musiqa festivaliga taklif etilganimda, juda hayajonlangan edim, — deydi u. — Negaki, yosh va tajribasiz edim. Qolaversa, bunday nufuzli anjumanda o‘sha yili 40 ga yaqin mamlakatdan mana-man degan san’atkorlar qatnashish istagini bildirgan. Oradan 21 yil o‘tgan bo‘lsa ham o‘sha lahzalarni xuddi hozirgidek eslayman. Chiqish navbati menga yetgach, suxandon: “Simara Imanova, Ozarbayjon Respublikasi” deb e’lon qildi. Afsonaviy Registon maydoniga yig‘ilganlar gulduros olqishlar bilan meni kutib olishdi. Bu ilk dalda bo‘ldi. Tezda hayajonimni bosib, qo‘shiqni boshladim. Bilasizmi, meni yana nima hayajonlantirdi? Registonda har bir ohang, ovoz o‘zgacha jaranglar ekan, bundan qattiq ta’sirlandim, ilhom oldim. Qo‘shiqni aytib bo‘lganimdan so‘ng tinglovchilar rosa qarsak chalishdi. O‘zbekiston Respublikasi xalq artisti Munojat Yo‘lchiyeva va boshqalar ijrom haqida samimiy fikrlarni bildirdi. Ochig‘i, men o‘zbeklarning bunchalik san’atni sevishi, qadrlashi, qo‘shiqni berilib tinglashini ko‘rib, lol qoldim. Bugun esa O‘zbekistonda san’at va madaniyat sohasini rivojlantirishga bo‘lgan e’tibor yanada yuksalganidan havasdaman. Ayniqsa, Prezident Shavkat Mirziyoyev tashabbusi bilan 2018 yilda O‘zbekistonda “Maqom” san’ati bo‘yicha xalqaro musiqa festival o‘tkazilishini eshitib xursand bo‘ldim. Bilasiz, Ozarbayjonda ham bunday festival bor. O‘ylaymanki, har ikki mamlakatda uyushtiriladigan san’at anjumanlari o‘nlab, yuzlab iste’dod egalarini kashf etish, ikki tomonlama o‘rnatilgan do‘stona munosabatlarni yanada mustahkamlashga xizmat qiladi.
Ozarbayjon xalq artisti Simara Imanova ayni paytda universitet dosenti. U yoshlarga musiqa va an’anaviy ijrochilik yo‘nalishida saboq beradi. San’atning beqiyos kuchi hamda inson ongiga ta’siri haqida fikr bildirar ekan, jumladan, shunday dedi:
— Musiqa san’ati insonni hamisha ezgulikka chorlaydigan, har qaysi odamning qalbidagi eng nozik, eng go‘zal tuyg‘ularni uyg‘otadigan buyuk ilohiy kuch. Turli millat, til va e’tiqodga mansub odamlarni, elu elatlarni hech qanday tarjimonsiz bir-biriga bog‘laydigan, mushtarak maqsadlar yo‘lida birlashtiradigan musiqa san’ati kabi qudratli vositani topishning o‘zi qiyin. Buning isboti 2015 yilda — “Sharq taronalari” o‘ninchi xalqaro musiqa festivaliga mehmon sifatida taklif etilganimda ham yaqqol ko‘zga tashlandi. Zero, festival davomida xorijlik san’atkorlar nafaqat Samarqand shahrida, shu bilan birga, Tayloq, Jomboy, Oqdaryo tumanlarida ham o‘z chiqishlarini namoyish etishdi. Ularning kuy-qo‘shiqlariga mahalliy aholi vakillarining jo‘r bo‘lishi mehmonlarga yanada ilhom bag‘ishladi. Jumladan, ana shunday uchrashuvlarning birida Filippin hamda Janubiy afrikalik sozanda va xonandalarning badiiy dasturlari mezbonlarga qanchalik zavq ulashgan bo‘lsa, mahalliy xonandalarning qo‘shiqlari Yer yuzining olis nuqtalaridan kelgan mehmonlar havasini uyg‘otdi. Chunki kuy-qo‘shiq, taronalar tili, millati boshqa-boshqa bo‘lgan davlat vakillarini yagona maqsad — Tinchlikni madh etishga undagan edi.
O‘zbekiston rahbari Shavkat Mirziyoyevning bugungi shiddatli davrda jahonda tinchlik va osoyishtalikni saqlash, go‘zal hayotni qadrlash, olis va yaqin mamlakatlar bilan o‘zaro munosabatlarni mustahkamlab, turli xalqlarning madaniy boyliklaridan bir-birini ko‘proq bahramand etishga oid tashabbuslari beqiyos ahamiyatga ega. Shu bois bu insonga bo‘lgan hurmatimni namoyish etishdan charchamayman. Tilagim, Prezidentingiz sog‘-omon bo‘lsin. Qilayotgan xayrli ishlarini davom ettirishida Alloh kuch-quvvat ato etsin.
Simara Imanova bilan xayrlashar chog‘imizda, u jahonning ko‘plab mamlakatlarida konsert dasturi namoyish etganini aytgach, baribir eng katta orzusi ushalmaganini ham bildirdi. Qanday orzu ekan, deya qiziqqan edik, javob shunday bo‘ldi: “O‘zbekistonda, Registon maydonida yakkaxon chiqishim bilan yurtingizdagi san’at muxlislarini xushnud qilsam, armonim qolmaydi!”
Mashhur ozar xonandasiga “Niyatingizga yeting” dedik.
Maqsud JONIXONOV,
“Xalq so‘zi” maxsus muxbiri.
Boku, Ozarbayjon Respublikasi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон футболининг иқтидорли ёшлари халқаро майдонда ўзини кўрсатиш имкониятига эга бўлмоқда. “Пахтакор” клуби ҳужумчиси Саидумархон Саиднуруллаев ҳамда “Сурхон” сафида тўп сурувчи икки ёш футболчи — Беҳруз Каримов ва Беҳруз Шукуруллаев Англиянинг машҳур “Куинз Парк Рейнжерс” (КПР) клубида кўрикдан ўтиш учун Лондонга йўл олишди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.