AQSh prezidenti Donald Tramp Xitoy rahbari Si Szinpin 2026 yilda AQShga davlat tashrifi bilan borishini tasdiqladi. U bu haqda Xitoy rahbari bilan telefon orqali suhbatdan so‘ng ma’lum qildi.
Trampning so‘zlariga ko‘ra, suhbat "juda yaxshi o‘tdi" va keng ko‘lamli masalalarni qamrab oldi.
— Biz Ukraina/Rossiya, fentanil, soya va boshqa qishloq xo‘jaligi mahsulotlari kabi bir qator mavzularni muhokama qildik. Biz buyuk fermerlarimiz uchun yaxshi va juda muhim kelishuvga erishdik — va ishlar faqat yaxshilanadi, — deb yozdi u Truth Social ijtimoiy tarmog‘ida.
Tramp ikki mamlakat o‘rtasidagi munosabatlar ijobiy yo‘nalishda rivojlanayotganini ta’kidladi. Shuningdek, u suhbat "uch hafta oldin Janubiy Koreyada bo‘lib o‘tgan juda muvaffaqiyatli uchrashuvning davomi" ekanligini eslatdi.
Amerika rahbari o‘shandan beri "ikkala tomon ham kelishuvlarning dolzarbligi va aniqligini saqlashda sezilarli yutuqlarga erishdilar" deb ta’kidladi.
— Prezident Si meni aprel oyida Pekinga taklif qildi va men taklifni qabul qildim. O‘z navbatida, men uni keyinroq Qo‘shma Shtatlarga davlat tashrifi bilan borishga taklif qildim. Biz muntazam aloqalarni saqlab qolish muhimligi haqida kelishib oldik va men buni intiqlik bilan kutaman, — deb yozdi Tramp.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Туркия Республикасига расмий ташрифи доирасида мамлакатимиз Биринчи хоними Зироат Мирзиёева Туркия Биринчи хоними Эмине Эрдоған билан биргаликда “Анқара Палас” музейи билан танишди.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.