Sobiq kommunistlar partiyasi deputati Aybek Payayev Qozog‘iston aholisining ish haqi o‘ta pastligidan norozilik bildirdi, deb xabar bermoqda Sputnik Qozog‘iston nashri.
Uning so‘zlariga ko‘ra, 2021 yil boshida Picodi xalqaro xizmati analitiklari Qozog‘istondagi oylik maoshlar - dunyoning 56 mamlakati ichidagi eng past maoshlardan biri ekanligini qayd etishgan.
"Chidab bo‘lmas fakt shundaki, Qozog‘iston sug‘urta badallari oshgan holda, o‘tgan yilga nisbatan eng kam ish haqi o‘tgan yilgiga nisbatan kamaygan yagona davlatdir, bizdan keyin faqat Nigeriya va O‘zbekiston bor", - deb aytgan majlis vakili.
Deputat shuningdek, tadqiqot mualliflari oddiy iste’mol savatchasini yaratib, mahsulotlar narxini ish haqi bilan taqqoslashganini aytdi. O‘tgan yilgiga nisbatan bunday iste’mol savatining narxi Qozog‘istonda 14%ga oshgan.
Parlamentariy shuningdek, Qozog‘istonda eng kam ish haqi o‘zgarmagani va 42 500 tengeni tashkil etishini, ammo sug‘urta badallari oshgani tufayli haqiqiy ish haqi o‘tgan yilgiga nisbatan pasayganini va 37 400 tengeni tashkil etishini qo‘shimcha qilgan.
Ammo, bir vaqtning o‘zida, qo‘shni davlatlarda, masalan Ukrainada maosh 27%ga, Polshada - 9,8%ga, Belarusda - 6,7%ga, Rossiyada esa - 5,5%ga oshgan.
"Bu hech qanday tanqidga dosh bermaydi. Natijada Qozog‘istonning eng kam maosh oladigan fuqarolarining ahvoli yomonlashdi. Qozog‘istonliklar uchun munosib turmush darajasini ta’minlash uchun eng kam ish haqi nafaqat o‘rtacha ish haqi, balki oilaning ishlamaydigan a’zolari bo‘lishini hisobga olgan holda hayot kechirishning real narxiga ham bog‘liq bo‘lishi kerak", - deya o‘z noroziligini bildirgan deputat.
O‘zining deputatlik so‘rovida Payayev Vazirlar Mahkamasi rahbariga murojaat qilib, Qozog‘istonda eng kam ish haqini oshirish bo‘yicha qanday choralar ko‘rilayotganligi va oziq-ovqat va nooziq-ovqat tovarlar va xizmatlarining haqiqiy narxini aks ettiruvchi eng kam kunlik ish haqini hisoblash metodologiyasini jahon standartlariga muvofiq o‘zgartirish rejalashtirilayotgani to‘g‘risida savollarga javob berishni so‘radi.
Shuningdek, u Qozog‘istonda xalqaro standartlarga va qozoq jamiyatining ehtiyojlariga mos ravishda ijtimoiy sifat standartlari va turmush darajasini rivojlantirish rejalashtirilyaptimi, deya savol bergan.
Eslatib o‘tamiz, avvalroq qozog‘istonliklar mamlakat do‘konlarida oziq-ovqat mahsulotlari narxining ko‘tarilishidan shikoyat qila boshladilar. Xususan, fuqarolar tuxum, go‘sht, un va boshqa asosiy oziq-ovqat mahsulotlari narxlarining sezilarli darajada ko‘tarilganiga ishora qilganlar.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Дональд Трамп Европа Иттифоқи ҳисобидан Украинага қўшимча Patriot ҳимоя тизимларини жўнатишни ваъда қилди ҳамда Владимир Путинни ҳужумларни кучайтиришда айблади.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади