Olmaota prokuraturasi Olmaota o‘likxonasida nekrofiliyada gumon qilinayotgan shaxsga nisbatan tergov jarayonining borishiga izoh berdi.
Unga ko‘ra, 24 aprel kuni halok bo‘lganlarning jasadlari buzilganligi bo‘yicha tergovga qadar tekshiruv boshlangan. Biroq hozirda «Qozog‘iston Respublikasi Jinoyat-prosessual kodeksining 45-moddasi 7-qismi 4-bandi bo‘yicha dastlabki tergov muddatlarini to‘xtatish to‘g‘risida» qaror qabul qilingan.
Avvalroq, 2024 yilning aprel oyida polisiya o‘likxonada jasadlarni zo‘rlashda gumonlanuvchini qo‘lga olgan edi. Qozog‘iston Adliya vazirligi gumonlanuvchining Sud ekspertiza markazi va uning hududiy bo‘linmalari bilan mehnat munosabatlari yo‘qligini ma’lum qildi. U xususiy xavfsizlik kompaniyasida ishlagan.
Biroq, keyinchalik ushbu kompaniya direktori gumonlanuvchi ularning xodimlarida emasligini, balki tungi smenada qo‘riqchini almashtirayotganini aytdi. Kompaniya direktorining so‘zlariga ko‘ra, qo‘riqchilar o‘likxona binosining ichki qismiga kirish imkoniga ega bo‘lmagan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.