"Oreshnik" NATO uchun yangi xavf tug‘dirmoqda - Amerikaning Foreign Policy jurnali.
Ko‘pchilik ekspertlar "Oreshnik"ni yadroviy zarba berish imkoniyatlari nuqtai nazaridan tahlil qilgan, biroq "an’anaviy imkoniyatlar haqida nisbatan kam so‘z yuritilgan".
FP Putinning "Oreshnik" bilan Rossiyaga yadro quroli deyarli kerak bo‘lmasligi haqidagi so‘zlarida "haqiqat ulushi bor" deb hisoblamoqda.
"Rossiyaning "Oreshnik" raketalari bilan NATOning strategik ob’ektlariga - aviabazalar, boshqaruv punktlari va raketa bazalariga ommaviy zarba berishi, hatto Putin yadro qurolini qo‘llamasa ham, NATOni sarosimaga solishi mumkin. Rossiyaning Ukrainadagi tajribasi mavjud raketalar yordamida strategik ob’ektlarga hujum qilishdagi muammolarni ko‘rsatdi. Oddiy jangovar qismlar bilan jihozlangan Rossiya raketalari past aniqlik va Ukrainaning samarali havo mudofaasi tufayli Ukrainaning asosiy aviabazalari va boshqa ob’ektlarini ishdan chiqara olmadi. "Oreshnik" bu muammoni hal qilishga yordam beradi," - deya yozadi jurnal.
Uning baholashicha, "Oreshnik" bitta raketadan 36 tagacha quyi o‘q-dori chiqarishi bilan, bir nechta yirik aviabazalarda to‘plangan G‘arb samolyotlarini yo‘q qilishda "Iskander"larga qaraganda ancha samaraliroq bo‘lishi mumkin.
"Dneprga berilgan zarba videoyozuvi va sun’iy yo‘ldosh tasvirlari tahlili shuni ko‘rsatadiki, "Oreshnik" ehtimol 6 ta jangovar kallak tashishi mumkin, ularning har biri 6 ta quyi o‘q-dori bilan jihozlangan, jami 36 ta. Raketa Yerga tushayotganda, u katta maydonni portlovchi modda bilan qoplash uchun bu quyi o‘q-dorilarni sochib yuborishi mumkin, xuddi ov miltig‘i sochma o‘qlarni otgani kabi," deb yozadi nashr.
Shu munosabat bilan "Oreshnik"ning mavjudligi Rossiyaga ko‘proq noyadroviy variantlarni beradi va nazariy jihatdan NATO bilan mojaroning dastlabki bosqichida yadroviy quroldan foydalanish xavfini kamaytiradi. Biroq, bu unga NATO operasiyalarini oddiy darajada sezilarli tarzda izdan chiqarish uchun ko‘proq imkoniyatlar ham beradi.
Hozirgi Yevropa mudofaasi "Oreshnik"dan himoyalanish uchun deyarli hech narsa qila olmaydi. Shu sababli, NATO "Rossiyaga samolyotlarni aniqlash, nishonga olish va yo‘q qilish qiyinroq bo‘lishi uchun ularni uzoq hududlarga tarqatib joylashtirishni hozirdanoq boshlashi kerak."
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Маълум бўлишича, 2025 йил август ойида "Chevrolet Tahoe 2025 High Country" модели тақдим этилган; у 1,46 миллиард сўмдан бошланадиган нархда 11 сентябрдан сотувга чиқади.
Ҳукумат қарори билан миллий анъаналарга ёт ва ортиқча харажат талаб қиладиган расм-русумлар, жумладан “куёв навкари”, “чорлар”, “ота кўрди”, “сеп ёйди” ва бошқалар энди ўтказилмайди.
Таҳлилчининг фикрича, Трамп Оқ уйга қайтгач, Европа етакчилари унинг ғазабидан ёки жазо чораларидан қочиш учун “хушомад, илтимос ва чалғитиш” стратегиясини танлаган.
Маҳалла раислари ички ишлар органларига зудлик билан хабар берган. Текширув давомида аниқланишича, фуқаро ўз поччасини ўлдириб, жасадни қабристонга яширишга уринган.
Март ойи ўрталарида Исроил ва ҲАМАС ўртасида ўт очишни тўхтатиш келишуви барбод бўлганидан бери Ғазо секторида бир миллиондан ортиқ одам ўз уйини тарк этди.
Қоҳирадаги Миср миллий музейининг реставрация бўлимида фиръавн Аменемопетга тегишли бўлган билагузук йўқолди. Бу ҳақда Миср қадимий ёдгорликлар вазирлигига асосланиб CBS News хабар берди.
Терговга қадар текширув давомида, ушбу ноқонуний ишга алоқадор бўлган учинчи шахснинг яшаш хонадонидан эса 110 гр. “опий” моддаси, 2 та электрон тарози, 1200 АҚШ доллари ҳамда 28 млн. сўм процессуал тартибда расмийлаштириб олинди.
Терговга қадар текширув давомида, ушбу ноқонуний ишга алоқадор бўлган учинчи шахснинг яшаш хонадонидан эса 110 гр. “опий” моддаси, 2 та электрон тарози, 1200 АҚШ доллари ҳамда 28 млн. сўм процессуал тартибда расмийлаштириб олинди.
Ҳозирда унга нисбатан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми “в” банди ҳамда 28, 211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилди. Суд томонидан “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланди
Бу ҳақда АҚШ Давлат котиби Марко Рубио Fox News телеканалига берган интервьюсида маълум қилди. У шунингдек, Исроилнинг Қатарга ҳаво ҳужуми ва Ғарбий соҳилни аннексия қилиш режалари ҳақида ҳам тўхталиб ўтди.
Исроил ҳарбийлари Ливан жанубидаги Набатия шаҳрига ҳаво зарбасини амалга оширди. Ҳужум оқибатида саккиз нафар тинч аҳоли ҳалок бўлди, улар орасида тўрт нафар бола ва уч аёл бор.
Ушбу зарарли одат узоқ муддатли асоратлар қолдириши билан ҳам хавфли бўлиб, олиб борилган кузатувлар давомида чилим чекиш билан ўпка саратони, тиш боғламларининг бузилиши, тишларнинг барвақт тўкилиши ҳамда кам вазнли бола туғилиши ўртасида узвий боғлиқлик борлиги маълум бўлди.
«Исроил ва бошқалар ҳам эҳтиёткор бўлиши керак. Қачонки сиз қаерга зарба берсангиз, эҳтиёткорлик билан ҳаракат қилиш лозим», – деди Оқ уй раҳбари, Нью-Йоркдан Вашингтонга учаётган самолётда журналистлар саволига жавоб берар экан.
Марокашда Уммат ишларини қўллаб-қувватлаш қўмитаси ташаббуси билан Ғазо билан бирдамлик намойишлари 93 ҳафтадан бери узлуксиз давом этмоқда. Маҳаллий оммавий чиқишлар мамлакатнинг кўплаб шаҳарларида ўтди.
Исроил армияси фаластинликларни уйларини тарк этишга мажбур қилиш мақсадида Ғазо шаҳри ғарбидаги турар-жой бинолари ва кўп қаватли уйларга йирик ҳужумларни давом эттирмоқда.
НАТО Бош котиби Марк Рютте алянс шарқий қанотини мустаҳкамлаш учун "Шарқий қўриқчи" операциясини бошлаганини айтди. Унга Буюк Британия, Дания, Германия, Франция ва бошқа мамлакатларнинг кучлари ва активлари жалб қилинади, деди у.
Польша мудофаа вазири ўринбосари Сезари Томчик маълум қилишича, Россия ва Беларусь томонидан ўтказилаётган «Запад-2025» қўшма ҳарбий машғулотларига жавобан мамлакатнинг шарқий чегарасига 40 мингга яқин аскар жойлаштирилади.
Шунингдек, хориждаги экстремистик оқим вакиллари билан боғланиб, улардан таъқиқланган таълимотларни олган ва келгусида теракт содир қилиб, ўзини портлатишни мақсад қилган.
Қатарнинг QNA ахборот агентлиги хабарига кўра, саммит икки кун давом этади. Ташқи ишлар вазирлари даражасидаги тайёргарлик йиғилиши 14 сентябрь, якшанба куни бўлиб ўтади.
Исроил бош вазири Бинямин Нетаняҳу 10 сентябрь куни агар Қатар ўз ҳудудидан ҲАМАС вакилларини сургун қилмаса, Доҳага яна ҳужум уюштирилиши ҳақида таҳдидли баёнот берди.
Дунё бўйлаб беқарорликлар авж олган бир вақтда Европа Иттифоқи бўрон тинишини хотиржам кута олмайди. Бу ҳақда Европа Комиссияси президенти Урсула фон дер Ляйен 10 сентябрь куни ЕИнинг ҳолатига доир дастурий маърузасида таъкидлади.
9 сентябрь куни Исроил халқаро ҳуқуқни бузган ва “қизил чегаралар”ни ҳатлаган ҳолда Қатар пойтахти Доҳа шаҳрига авиаҳужум уюштирди. АҚШнинг яқин иттифоқчиси саналган давлат ҳудудида уюштирилган портлашлар Яқин Шарқ минтақасида кучлар мувозанатини ўзгартириб қолмай, Вашингтонга бўлган ишончсизликни янада орттиради.
Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти (ЖССТ) Толибон ҳукуматидан афғон аёл ёрдам ходимларига қўйилган чекловларни бекор қилишни, уларга эркак васийсиз саёҳат қилиш ва мамлакат шарқида кучли зилзиладан кейин тиббий ёрдамга муҳтож аёлларга хизмат кўрсатиш имконини беришни талаб қилди.