AQSh prezidenti Donald Tramp ma’muriyati vaqtinchalik himoyalangan maqom ostida mamlakatdagi migrantlarni ommaviy “ixtiyoriy deportasiya qilish” rejasini ishlab chiqdi. Bu haqda Oq uyning ichki hujjatlariga tayanib, Washington Post nashri xabar bermoqda.
Nashr ma’lumotlariga ko‘ra, dastur bilan 700 mingga yaqin kishi qamrab olingan. Ular orasida Rossiya bilan urushdan qochgan 200 ming ukrainaliklar ham bor. Ro‘yxatga Gaiti, Afg‘oniston, Falastin, Liviya, Sudan, Suriya va Yaman fuqarolari ham kiritilgan.
Ma’muriyat rejani amalga oshirish uchun Migrantlar va qochqinlarga yordam jamg‘armasidan 250 million dollar ajratishni taklif qildi, bu esa sobiq diplomatlar va inson huquqlari himoyachilarining tanqidiga sabab bo‘ldi. Ular mablag‘larni deportasiya qilish uchun ishlatish jamg‘arma maqsadlari va xalqaro qonunlarga zid ekanini aytishdi.
Washington Post manbalarining ta’kidlashicha, hujjatlar 5 may kuni AQSh Ichki xavfsizlik vazirligi rasmiy bayonotidan oldin tayyorlangan. Keyin o‘z vatanlariga qaytishga rozi bo‘lgan muhojirlarga bir martalik 1000 dollar to‘lash taklif qilingan.
AQSh Ichki xavfsizlik vazirligi matbuot kotibi Trisia Maklaflin hujjatlarning haqiqiyligini tasdiqladi, ammo ular "eskirgan"ligini aytdi. DHS kotibi Kristi Noyem hali ukrainaliklar va gaitiliklar uchun TPSni tugatish bo‘yicha yakuniy qaror qabul qilmadi, dedi u.
Endi AQSh Ichki xavfsizlik vazirligi va AQSh Davlat departamenti allaqachon qonuniy maqomini yo‘qotganlarga e’tibor qaratmoqda. Nashr manbalaridan biri afg‘onlar deportasiya qilinadigan birinchi toifa bo‘lishi mumkinligini xabar qilgan.
Ukrainaliklarni vaqtinchalik himoya qilish dasturlari 2022 yilda Bayden ma’muriyati tomonidan Ukrainada urush boshlanganidan keyin joriy qilingan. Biroq, Oq uyga qaytganidan so‘ng, Tramp ko‘pgina gumanitar dasturlarni, jumladan, boshpana va TPSni qisqartirish to‘g‘risidagi farmonni imzoladi.
19-fevral kuni CBC News telekanali Qo‘shma Shtatlar ukrainaliklar va Lotin Amerikasi davlatlari fuqarolarining immigrasiya bo‘yicha arizalarini qabul qilishni to‘xtatib qo‘ygani haqida xabar berdi.
Ayni paytda, AQSh Davlat departamenti hanuzgacha o‘z fuqarolariga xavfsizlik tahdidlari sababli Ukrainaga tashrif buyurishni tavsiya etmaydi. Xalqaro huquq qochqinlarni hayoti yoki erkinligi xavf ostida bo‘lgan mamlakatga majburan qaytarishni taqiqlaydi. BMT bilan hamkorlik qiluvchi Xalqaro Migrasiya Tashkiloti (XMT) ham rejani tanqid qildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Эрон инқилобий гвардияси сўзларига кўра, сўнгги ҳужумда Исроилнинг кўп қатламли мудофаа тизимлари бир-бирига қарши ишлашига сабаб бўлган янги усул қўлланилди ва бу Эроннинг кўплаб мўлжалларни муваффақиятли нишонга олишига имкон берди.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.
Исроил “Ам Калави” операцияси доирасида Эрон ҳудудида махфий дрон (БПЛА) базасини яратди. Israel Hayom нашрининг хабар беришича, “Ам Калави” операцияси бир неча йиллар давомида тайёрланган.
Ёсир Абу-Шабоб раҳбарлигидаги гуруҳ ҲАМАСдан мустақил анклавни шакллантирмоқда. Исроил уни қўллаб-қувватламоқда, аҳоли эса хавфсизлик излаб шу ҳудудга кўчмоқда.