NATO Yevropadagi harbiy ishtirok bo‘yicha bahslar fonida Kosovodagi qo‘shinlari sonini qisqartirmoqda– The Insider.
Nashrning yozishicha, alyans qisman tan olingan ushbu respublikada xavfsizlik sohasidagi vaziyat barqaror yaxshilanib borayotganini vaj qilib, Kosovodagi qo‘shinlari sonini qisqartirishini e’lon qildi.
"Kosovoda xavfsizlik bilan bog‘liq vaziyat umuman olganda barqaror qolayotgani sababli, alyans KFOR kuchlari ishtirokini optimallashtiradi va kelgusi yil davomida ularning sonini bosqichma-bosqich moslashtirib boradi", deyiladi bayonotda.
Aynan qancha harbiy xizmatchi olib chiqib ketilishi hozircha noma’lum, chunki NATO tafsilotlarni ochiqlamagan. Shu bilan birga, alyans o‘zi uchun "strategik ahamiyatga ega" bo‘lgan ushbu mintaqada "xavfsizlik bo‘shlig‘i paydo bo‘lishiga yo‘l qo‘ymasligini" bildirgan.
Optimallashtirish joylardagi vaziyatga qarab bosqichma-bosqich amalga oshiriladi va agar xavfsizlik bilan bog‘liq voqealar talab qilsa, bu jarayon ortga qaytarilishi mumkin.
Ma’lumot uchun, ayni paytda Kosovoda NATO davlatlari va hamkor mamlakatlardan kelgan 4600 nafar askar bor. Eng katta kontingentlar hozirda Italiya (907), AQSh (590), Vengriya (408) va Turkiyaga (382) tegishli. Alyans qo‘shinlari Serbiyaning sobiq avtonom o‘lkasi bo‘lgan Kosovoda 1999 yilning iyun oyidan buyon joylashtirilgan.
O‘shanda Kumanovo harbiy-texnik kelishuvi imzolanib, u Kosovodagi etnik tozalashlar fonida Serbiyaning 78 kunlik bombardimon qilinishiga chek qo‘ygan edi. NATO kuchlarining Kosovodagi mandati BMT Xavfsizlik Kengashining 1244-sonli rezolyusiyasiga asoslanadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Жалолиддин Машарипов Ўзбекистон миллий терма жамоаси қайдномасидан чиқарилгани хабар қилинмоқда. Унинг ўрнига Русланбек Жиянов 26 нафар футболчидан иборат якуний рўйхатга киритилиши кутилмоқда.
У метро йўловчиларини турли провокацион ҳаракатлар орқали жанжалга ундаб, уларнинг реакцияларини видеога олган ва кейинчалик ушбу лавҳаларни ижтимоий тармоқларда тарқатиб келган.
Дастлабки маълумотга кўра, 4 та автомобиль (2 та кобалт, 2 та газ ташишга мўлжалланган автомобиль) ҳамда 2 та ер остидаги ёқилғи сақлаш резервуари ёниб зарарланган.
Шунингдек, ўқувчиларнинг ота-оналари «Энг фаол ота», «Жонкуяр она», «Масъулиятли ота-она» каби номинациялар ҳамда «Миннатдорчилик хат»лари билан тақдирланиши белгиланган.
2026 йилги жаҳон чемпионатидаги дебютига пухта тайёргарлик кўраётган Ўзбекистон миллий терма жамоаси жаҳон миқёсида ҳам эътибор ва эътироф қозона бошлади.
Берлиндаги Фан ва сиёсат жамғармаси (SWP) эксперти Янис Клюге 2026 йилнинг январ-март ойлари якунлари бўйича шундай баҳо берди. Унинг маълумотларига кўра, ушбу даврда Россиянинг ҳарбий харажатлари янги максимал даражага — 5,9 триллион рублга етган.
Fox News хабар беришича, АҚШ президентининг Украина бўйича собиқ махсус вакили Кит Келлог Исроилда ядровий қурол мавжудлиги ҳақида жамоатчиликда янги муҳокамаларга сабаб бўладиган баёнот берган.
2026 йил 10 июнь куни Туркий Маданият ва Мерос Жамғармаси бош қароргоҳида ташкилотнинг “Туркий дунё дипломатияси дурдоналари” китоблар туркуми доирасида нашр этилган янги асар — таниқли жамоат, давлат ва сиёсат арбоби, Туркий Давлатлар Ташкилоти Оқсоқоллар Кенгаши аъзоси, тарих фанлари доктори, профессор Ҳасан Ҳасановнинг “Венгерлар ва озарбайжонларнинг умумий этник илдизлари” номли китоби тақдимоти бўлиб ўтди.
8 июнь куни Самарқанддаги Регистон майдонида дунёга машҳур қўшиқчи, қўшиқнавис ҳамда «Грэмми», «Оскар», «Тони» ва «Эмми» мукофотлари соҳиби Жон Ледженднинг узоқ кутилган концерти бўлиб ўтди.
Шимолий Ирландиянинг бир қатор шаҳарларида муҳожирларга қарши оммавий тартибсизликлар юз берди. Намойишлар Белфаст шаҳрида суданлик эркакнинг бир кишига пичоқ билан ҳужум қилгани ҳақидаги хабарлар ортидан бошланган.