Mo‘ynoqda IV xalqaro «Rally Maynak» ekstremal avtomobil musobaqasi boshlandi. Turnir Qoraqalpog‘iston Respublikasi Juqorg‘i Kengesi, Madaniyat va turizm vazirligi hamda mudofaga ko‘maklashuvchi “Vatanparvar” tashkiloti boshchiligida tashkil etilmoqda.
Xalqaro darajadagi ushbu musobaqa 4 marotaba o‘tkazilmoqda. U nafaqat Qoraqalpog‘iston, balki O‘zbekistonga ham ko‘plab xorijlik turistlarni jalb qiluvchi o‘ziga xos tadbir hisoblanadi. «Rally Muynak» ekstremal avtomobil musobaqalari dastlab O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2019 yil 5 yanvardagi «O‘zbekiston Respublikasida turizmni rivojlantirishga oid qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida»gi qaroriga muvofiq 2019 yil o‘tkazilgan bo‘lib, ko‘pgina ekstremal turizm shaydolari va xorijiy mehmonlar orasida katta qiziqish uyg‘otgan edi.
So‘nggi yillarda mazkur musobaqaga bo‘lgan qiziqish ko‘payib bormoqda. Xususan, bu galgi musobaqada 40 dan ziyod avtomobil, 20 dan ziyod motosikl va 10 dan ziyod baggilarda umumiy hisobda 150 nafarga yakin sportchi qatnashmoqda.
Musobaqa trassasining umumiy uzunligi 425 kilometr bo‘lib, ushbu masofaning aksariyat qismi Ustyurt tekisligi va Orol dengizining tubidagi ekstremal hududlardan iborat. Motokross va avtokross (BAPI) musobaqalari maxsus trassada o‘tkaziladi. Musobaqalarda dvigatel hajmi 1600 sm3 va 2000 sm3 bo‘lgan maxsus uskunalangan sport avtomobillari, shu bilan birga, dvigatel hajmi 1600 sm3 bo‘lgan «BAGGI» sport avtotransportlari hamda dvigatel hajmi 152 sm3 dan 500 sm3 gacha bo‘lgan motosikllar ishtirok etadi.
Musobaqa yakunlari ertaga, 27 may kuni e’lon qilinadi va g‘oliblar taqdirlanadi.
Shahboz Sirojiddinov, "Aniq.uz" muxbiri
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Россия президенти Владимир Путин америкалик ҳамкасби Дональд Трамп билан телефон мулоқоти чоғида Исроилнинг Эронга қарши ҳарбий амалиётини қоралади, деди президентнинг халқаро масалалар бўйича ёрдамчиси Юрий Ушаков.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.