O‘nlab yillar davomida moliyachilar navbatdagi global inqiroz boshlanishini bashorat qilishga harakat qilishdi. "Praym" bilan suhbatlashgan ekspertlarning fikriga ko‘ra, yangi "qora oqqushlar" belgilari allaqachon mavjud - AQSh davlat qarzining keskin o‘sishi, ta’minot zanjirlarining uzilishi va uzoq muddatli sanksiyalar.
Biroq hozircha vahima uchun asos yo‘q: asosiy tahdid hali kuzatilmagan, deb yozadi nashr.
"Hozirgi barcha muammolar – Xitoydagi sekinlashuv, Yevropa va AQShdagi resessiya – odatda siyosatchilar tomonidan nazorat qilinadi. Ularning hech biri halokatli ko‘rinmaydi", - deydi "BKS Mir investisiy" fond bozori eksperti Valeriy Emelyanov.
Dosent Aleksandr Arskiyning fikricha, AQSh byudjeti taqchilligi butun jahon valyuta tizimini defolt bilan tahdid qilmoqda. O‘tgan yili global qarz 92 trillion dollarga yetdi yoki global yalpi ichki mahsulotning 91 foizini tashkil etdi, xavfsiz chegara esa 60 foizni tashkil etadi.
Shokning yana bir manbai xalqaro savdoning pasayishi. 2022 yilning to‘qqiz oyida AQShning Xitoyga mahsulot eksporti 3 foizga, Yevropa Ittifoqiga esa 2,5 foizga kamaydi. Teskari ko‘rsatkichlar ham qizil rangda.
Bundan tashqari, bir qator mamlakatlarning uy-joy bozorlarida muammolar boshlandi - AQShda ipoteka narxlari 2000 yildan beri eng yuqori darajaga ko‘tarildi.
Shu bilan birga, o‘tmishdagi barcha inqirozlar to‘satdan sodir bo‘lganligini unutmasligimiz kerak. "Ulardan oldingi voqealar deyarli takrorlanmadi. O‘ziga xos ssenariyga ko‘ra yangi qulash sodir bo‘ladi", - deydi RUDN universiteti Iqtisodiyot fakulteti dosenti Lazar Badalov.
Uning fikricha, kelajakdagi zarba mikroblarini oziq-ovqat, migrasiya va logistika sohasida izlash kerak. Ayni paytda, xavotir bildirishga hali erta: AKRA suveren va mintaqaviy reytinglar guruhi direktori Mixail Nikolayevning so‘zlariga ko‘ra, mamlakatlar o‘tmishdagi xatolardan saboq olmoqda va jiddiy nomutanosibliklarning oldini olishga intilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.