O‘nlab yillar davomida moliyachilar navbatdagi global inqiroz boshlanishini bashorat qilishga harakat qilishdi. "Praym" bilan suhbatlashgan ekspertlarning fikriga ko‘ra, yangi "qora oqqushlar" belgilari allaqachon mavjud - AQSh davlat qarzining keskin o‘sishi, ta’minot zanjirlarining uzilishi va uzoq muddatli sanksiyalar.
Biroq hozircha vahima uchun asos yo‘q: asosiy tahdid hali kuzatilmagan, deb yozadi nashr.
"Hozirgi barcha muammolar – Xitoydagi sekinlashuv, Yevropa va AQShdagi resessiya – odatda siyosatchilar tomonidan nazorat qilinadi. Ularning hech biri halokatli ko‘rinmaydi", - deydi "BKS Mir investisiy" fond bozori eksperti Valeriy Emelyanov.
Dosent Aleksandr Arskiyning fikricha, AQSh byudjeti taqchilligi butun jahon valyuta tizimini defolt bilan tahdid qilmoqda. O‘tgan yili global qarz 92 trillion dollarga yetdi yoki global yalpi ichki mahsulotning 91 foizini tashkil etdi, xavfsiz chegara esa 60 foizni tashkil etadi.
Shokning yana bir manbai xalqaro savdoning pasayishi. 2022 yilning to‘qqiz oyida AQShning Xitoyga mahsulot eksporti 3 foizga, Yevropa Ittifoqiga esa 2,5 foizga kamaydi. Teskari ko‘rsatkichlar ham qizil rangda.
Bundan tashqari, bir qator mamlakatlarning uy-joy bozorlarida muammolar boshlandi - AQShda ipoteka narxlari 2000 yildan beri eng yuqori darajaga ko‘tarildi.
Shu bilan birga, o‘tmishdagi barcha inqirozlar to‘satdan sodir bo‘lganligini unutmasligimiz kerak. "Ulardan oldingi voqealar deyarli takrorlanmadi. O‘ziga xos ssenariyga ko‘ra yangi qulash sodir bo‘ladi", - deydi RUDN universiteti Iqtisodiyot fakulteti dosenti Lazar Badalov.
Uning fikricha, kelajakdagi zarba mikroblarini oziq-ovqat, migrasiya va logistika sohasida izlash kerak. Ayni paytda, xavotir bildirishga hali erta: AKRA suveren va mintaqaviy reytinglar guruhi direktori Mixail Nikolayevning so‘zlariga ko‘ra, mamlakatlar o‘tmishdagi xatolardan saboq olmoqda va jiddiy nomutanosibliklarning oldini olishga intilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Истанбулда Украина билан ўтказилган музокарада Россия ўзининг асосий талабларини маълум қилди. Бу ҳақда Россия делегацияси вакили Владимир Мединский маълум қилди, деб хабар беради Clash Report.
Эстония ҳарбий-денгиз кучлари ва НАТО авиацияси Болтиқ денгизида Россия портига йўл олган Габон байроғи остидаги нефть танкерини қўлга олишга уриниш қилди. Воқеа Фин қўлтиғи сувларида юз берди.
Ахios: Трамп Путин унга урушни якунлаш учун реал шартларни баён этишгага ваъда берганини айтиб, Россияга нисбатан янги санкциялар жорий этишдан воз кечди
Исроил армияси ўзини ҳимоя қилиш доирасида Ғазо секторидаги амалиётини кенгайтирмоқда, бироқ гаровга олинганларни озод қилиш бўйича келишувга эришилса, “ҳаракатларини тузатишга” тайёр.
Давлат хавфсизлик хизматининг Тошкент вилояти бўйича бошқармаси ходимлари томонидан ички ишлар органлари билан ҳамкорликда синтетик гиёҳвандлик воситалари айланмасига чек қўйишга қаратилган тезкор тадбир ўтказилди.
Кёдо агентлиги хабарига кўра, бўш турган лавозимга аҳоли орасида машҳур бўлган ёш сиёсатчи, собиқ бош вазир Жуничиро Коидзумининг ўғли Синдзиро Коидзуми тайинланади.
“Репорт” нинг хабар беришича , ташкилот сайтидаги овоз бериш жараёнининг транслятсиясига кўра, йиғилишда қатнашган 124 нафар иштирокчи давлат келишувни ёқлаб, 0 нафари қарши овоз берган. 11 давлат, жумладан Исроил, Эрон, Италия, Полша, Россия ва Словакия бетараф қолди. Шартномани маъқуллаш учун 83 овознинг кўпчилик овози керак эди.
“Репорт” нинг хабар беришича , армия матбуот хизмати баёнотига кўра, “Темир излар” 401-зирҳли бригадасининг жанговар муҳандислик батальонида хизмат қилган 22 ёшли сержант Ёзеф Еҳуда Хирак ҳалок бўлган.
АҚШ молия вазири Скотт Бессент CNN телеканалидаги интервюсида президент Доналд Трамп томонидан жорий этилган янги божлар ва уларнинг истеъмолчиларга таъсири ҳақида фикр билдира туриб, Walmart каби йирик чакана савдо тармоқлари божлардан келиб чиқадиган харажатларнинг бир қисмини ўз зиммасига олиши, аммо бу маҳсулот нархларининг ошишига олиб келиши мумкинлигини таъкидлади.
Нашрнинг ёзишича, Москва ҳозирда Истанбулдаги музокараларнинг энг кам натижасига ҳам рози бўлиши мумкин. Чунки Россиянинг ҳозирги тактикаси АҚШни ҳаддан ташқари ғазаблантирмаслик учун тинчлик жараёнига тайёрлигини кўрсатишдан иборат.
Нашр мухбири маълумот беришича, Истанбулдаги музокараларда Россия делегацияси, жумладан Владимир Мединский, Украина томонига Харкив ва Суми областларини босиб олиш билан таҳдид қилган.
АҚШ 2025 йил охирига қадар Европа қитъасидаги ҳарбий контингентини қисқартириш бўйича музокараларни бошлайди. Бу ҳақда НАТОдаги АҚШ доимий вакили Мэттю Уитакер маълум қилди.
АҚШ президенти Доналд Трамп Саудия Арабистони, Қатар ва Бирлашган Араб Амирликларига (БАА) қилган ташрифлари натижасида Америка иқтисодиётига 12-13 триллион доллар миқдорида сармоя киритиш бўйича келишувларга эришилганини маълум қилди.
Нодавлат ташкилот ҳисоботига биноан, 2022 йил 24 февралдан буён Россия қуролли кучлари Украинанинг 25 та меҳмонхонасига 31 марта ҳужум қилган. Ушбу меҳмонхоналар асосан фронт чизиғига яқин ҳудудларда - Харков, Донетск, Днепропетровск, Одесса ва Киевда жойлашган.