O‘zbekiston Respublikasi Oliy sud matbuot xizmati vakili Aziz Obidovning «7news.uz»ga ma’lum qilishcha, Jinoyat ishlari bo‘yicha Shayxontohur tuman sudida sudlanuvchilar S. Akbarov (1990 yilda Toshkent shahrida tug‘ilgan, vaqtincha ishsiz, muqaddam sudlangan), I. Abdulahatov (1991 yilda Farg‘ona viloyatida tug‘ilgan, vaqtincha ishsiz, muqaddam sudlangan), S. Fatxullayev (1991 yilda Toshkent shahrida tug‘ilgan, vaqtincha ishsiz, muqaddam sudlangan), O. Sadikov (1985 yilda Toshkent shahrida tug‘ilgan, muqaddam sudlangan), J. Saynazarov (1988 yilda Toshkent viloyatida tug‘ilgan, muqaddam sudlanmagan), S. Vadenov (1992 yilda Toshkent shahrida tug‘ilgan, muqaddam sudlangan) va T. Azizov (1992 yilda Toshkent shahrida tug‘ilgan, muqaddam sudlangan)ga nisbatan jinoyat ishini ko‘rib chiqish bo‘yicha sud jarayoni nihoyasiga yetgan va sud hukmi e’lon qilingan.
Mazkur jinoiy ish jinoyat ishlari bo‘yicha Shayxontohur tuman sudi sudyasi Akmal Ergashev raisligida hamda xalq maslahatchilari B. Muslimov va M. Mirhamidovdan iborat sud tarkibida ko‘rib chiqildi.
Sud jinoyat ishi materiallarini har tomonlama va to‘liq o‘rganib, sudlanuvchilarni O‘zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksining 104-moddasi (qasddan badanga og‘ir shikast yetkazish) 2-qismi “e”, “k” bandlarida ko‘zda tutilgan jinoyatlarni sodir etishda aybdor deb topdi.
Sudlanuvchilar yuqorida qayd etilgan jinoyatni 2018 yil 26 noyabr kuni Toshkent shahri Shayxontohur tumanida joylashgan “Toshkent savdo markazi” majmuasi binosining birinchi qavatidagi “PABLO” kafesi yonidagi ofisning ichida fuqarolar M. Xonto‘rayev, S. Zunnunov va I. Saidovga nisbatan sodir etishgan.
Jinoyat ishlari bo‘yicha Shayxontohur tuman sudi S. Akbarovga 6 yil 3 oy muddatga ozodlikdan mahrum qilish jazosi, I. Abdulahatovga 6 yil 3 oy muddatga ozodlikdan mahrum qilish jazosi, S. Fatxullayevga 6 yil muddatga ozodlikdan mahrum qilish jazosi, O. Sadikovga 6 yil muddatga ozodlikdan mahrum qilish jazosi, T. Azizovga 6 yil 3 oy muddatga ozodlikdan mahrum qilish jazosi, J. Saynazarovga 3 yil ozodlikdan mahrum qilish jazosi va S. Vadenovga 6 yil 3 oy ozodlikdan mahrum qilish jazosi tayinladi.
Jinoyat ishlari bo‘yicha Toshkent shahar sudiga sudlanuvchilar tomonidan chiqarilgan hukmga nisbatan berilgan apellyasiya shikoyati qanoatlantirilmasdan va hukm o‘zgarishsiz qoldirildi.
2019 yil 22 avgust kuni jinoyat ishlari bo‘yicha Shayxontohur tuman sudida sudlanuvchilar A. Nazarov (1992 yilda Toshkent shahrida tug‘ilgan, muqaddam sudlanmagan), D. Qayumov (1991 yilda Toshkent shahrida tug‘ilgan, muqaddam sudlanmagan) va S. Ortiqov (1992 yilda Toshkent shahrida tug‘ilgan, muqaddam sudlangan)ga nisbatan jinoyat ishini ko‘rib chiqish bo‘yicha ochiq sud jarayoni boshlanadi.
Ushbu sudlanuvchilarga yuqorida ko‘rsatilgan sudlanganlar bilan bir guruhda bo‘lganliklari haqida ayb e’lon qilingan.
A. Nazarov, D. Qayumov va S. Ortiqov qidiruvda bo‘lganliklari va endi ushlanganliklari sababli ularga nisbatan yuritilgan jinoyat ishi alohida ko‘rib chiqiladi.
Mazkur jinoiy ishni ko‘rib chiqish bo‘yicha sudda jinoyat ishlari bo‘yicha Shayxontohur tuman sudi sudyasi Abdulla Abdulxayev raislik qiladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Global Wealth Databook ва Bloomberg томонидан дунёда аҳолисининг катта қисми миллионерлардан иборат бўлган давлатлар рўйхати эълон қилинди. Ўзбекистон бу рўйхатга киритилмади.
Ўзбекистонлик аралаш яккакураш устаси Саидёқуб Қаҳрамонов таэквондо WT бўйича Ўзбекистон терма жамоаси аъзоси, икки карра Олимпия ўйинлари ғолиби Улуғбек Рашитов ҳақида фикр билдирди.
Сиёсатчи таъкидлашича, агар бу ракеталар Россияга ҳужум қилиш учун ишлатилса, Москва буни Германиянинг уруш ҳаракатларида бевосита иштироки деб баҳолайди
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.