AQSh prezidenti Donald Tramp Fransiya prezidenti Emmanuyel Makronni Tinchlik kengashiga qo‘shilishdan bosh tortgani uchun tanqid qildi. Tramp bu haqda jurnalistlarga bergan bayonotida ma’lum qildi.
"Makron tez orada lavozimini tark etadi. Agar u o‘z pozisiyasini o‘zgartirmasa, men fransuz vinolari va shampanlariga 200 foizlik boj joriy qilaman, shunda u Tinchlik kengashiga qo‘shiladi", — dedi Tramp.
Avvalroq Bloomberg agentligi Emmanuel Makron ushbu taklifni qabul qilish niyatida emasligini xabar qilgan edi.
Financial Times nashrining yozishicha, Tinchlik Kengashi nizomi matnida G‘azo tilga olinmagan, ammo "tinchlikni mustahkamlash uchun yanada moslashuvchan va samarali xalqaro organ" tuzish zarurligi alohida ta’kidlangan.
Jurnalistlar va ekspertlar bu kengashni Tramp harakatsizligi uchun bir necha bor tanqid qilgan BMT Xavfsizlik kengashiga raqobatchi bo‘lishi mumkin deya baholagan.
Nizomda kengashning doimiy a’zosi bo‘lishni istagan davlatlar birinchi yil davomida 1 mlrd dollar miqdorida badal to‘lashi kerakligi ko‘rsatilgan, shu yo‘l bilan yig‘ilgan barcha mablag‘lar G‘azo sektorini tiklashga yo‘naltiriladi. Vaqtinchalik a’zolik esa bepul bo‘lib, mamlakatga uch yil muddatga beriladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Эрон БАА ва Иорданиядаги Американинг "THAAD" ракетага қарши мудофаа радарларини йўқ қилди, деб хабар бермоқда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК).
Яқин Шарқда вазият кескинлашиб бораётган паллада Кўрфаз давлатлари АҚШнинг уларни ҳимоя қилиш салоҳиятига ишончни йўқотди, деб хабар бермоқда Foreign Policy журнали.
Россия Хавфсизлик кенгаши раиси ўринбосари Дмитрий Медведев Форс кўрфазидаги араб давлатларининг ўз ҳудудларига Америка базаларини жойлаштирганини ва соддаларча улардан ҳимоя кутганини истеҳзо билан гапирди.
Италия мудофаа вазири Гуидо Крозеттонинг айтишича, Исроил ва АҚШнинг Эронга қарши амалга оширган ҳужумлари халқаро ҳуқуқ меъёрларидан ташқарига чиққан.
Эрон Ташқи ишлар вазири Аббос Арагчи озарбайжонлик ҳамкасби Жейҳун Байрамов билан телефон орқали мулоқот қилиб, Эроннинг яхши қўшничилик сиёсати ва барча соҳаларда алоқаларни кенгайтириш истагини таъкидлади.
Эрон Бош штабига кўра, ушбу ҳаракат аслида Исроил режими томонидан Эронни айблаш ҳамда мусулмон давлатлар ўртасидаги муносабатларни бузиш мақсадида амалга оширилган.
БМТнинг Инсон ҳуқуқлари бўйича олий комиссари Фолькер Тюрк Эроннинг Миноб туманидаги мактаб бомбаланиши оқибатида 160 дан зиёд ўқувчи ҳалок бўлиши ҳолатини тезкорлик билан, холис ва ҳаққоний тарзда тафтиш этишни талаб қилди.
Эрон Payshanba куннинг эрталабида Исроилга ракета ҳужумлари амалга оширди. Бу АҚШ подводная қайиқлари Эрон ҳарбий кемасини торпедо қилганидан сўнг Яқин Шарқдаги низонинг олтинчи куни ҳисобланади.
Россия ташқи ишлар вазири Сергей Лавровнинг сўзларига кўра, АҚШ ва Исроил Форс кўрфази давлатларини Эронга қарши ҳарбий амалиётларга жалб қилишни мақсад қилмоқда.