Markaziy Osiyoda nima uchun matematika musobaqalari ko‘paymoqda?
Mintaqada STEM fanlarini o‘rganish azaldan rag‘batlantirib kelingan. Ammo matematika bo‘yicha musobaqalarning so‘nggi paytlardagi keng tarqalishi yangi hodisadir.
Markaziy Osiyoda matematika musobaqalari avj olmoqda, minglab yoshlar Qozog‘iston, O‘zbekiston va Turkmaniston kabi mamlakatlardagi olimpiadalarda qatnashmoqda.
Mintaqa matematika sohasida boy tarixga ega. "Algebra fanining otasi" deb nom olgan IX asr allomasi al-Xorazmiy hozirgi O‘zbekistonning Xiva shahrida tug‘ilgan.
Sovet Ittifoqining mintaqa ustidan hukmronligi davrida ham bu fan muhim ahamiyat kasb etgan, chunki Sovuq urush davrida qurollanish va kosmik poyga paytida matematika strategik boylik sifatida qaralgan.
Markaziy Osiyo mamlakatlari azaldan STEM fanlariga, jumladan matematikaga alohida e’tibor qaratib kelgan bo‘lsa-da, hozirda xalqaro reytinglarda yuqori natijalarni ko‘rsata olmayapti.
Darhaqiqat, Qozog‘iston mintaqadagi Xalqaro matematika olimpiadasida (IMO) doimiy ravishda birinchi 30 ta davlat orasida o‘rin oladigan yagona mamlakatdir.
Bu holat Markaziy Osiyoda matematika musobaqalarining ko‘payishi bilan o‘zgarishi mumkin. Ular orasida Turkmanistonning universitet talabalari uchun ochiq matematika olimpiadasi va Qozog‘istonning xalqaro Jautikov olimpiadasi ham bor.
O‘tgan yili O‘zbekistondagi Xalqaro Nordic universiteti Toshkent xalqaro matematika olimpiadasini (TASIMO) ishga tushirdi.
Universitet rektori Sherzod Mustafaqulov bunday tanlovlar mintaqa iqtisodiyoti rivojlanishi uchun foydali bo‘lishiga ishonadi.
"Olimpiadalar, ayniqsa matematika olimpiadalari, avvalo inson kapitalining sifatini oshirish orqali ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishni rag‘batlantiradi," - dedi Mustafaqulov.
U yana qo‘shimcha qildi: "Ular innovasiyalar yaratishga va murakkab muammolarni hal qilishga qodir iqtidorli yoshlarni aniqlaydi hamda tarbiyalaydi. Bu esa fan, texnologiya va iqtisodiyot taraqqiyoti uchun g‘oyat muhimdir."
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.