Kuba hukumati Vashington ma’muriyatining bosimiga qarshi chiqmoqda va bu AQSh prezidenti Donald Trampning g‘azabini qo‘zg‘atmoqda.
Bu haqda NBC News telekanali AQSh rasmiylariga tayanib xabar bermoqda.
"Rasmay Gavana hokimiyatdan voz kechishga yoki jiddiy yon berishga tayyor ekanligining hech qanday alomatlarini ko‘rsatmayapti", deb ta’kidlashadi ular.
Bu AQSh Kubaga qattiq sanksiyalar qo‘llaganiga, muhim resurslar ta’minotini cheklaganiga va prezident Migel Dias-Kanel hukumati bilan diplomatik aloqalarni davom ettirganiga qaramay.
Ta’kidlanishicha, AQSh rasmiylari Kuba hukumati yil oxiriga qadar bosimsiz ham qulashi mumkinligiga ishonishadi. Biroq, Tramp bu muddatni qoniqarsiz deb hisoblaydi va bu masala uchun mas’ul bo‘lgan Davlat kotibi Marko Rubio kabi o‘z ma’muriyati amaldorlaridan bir necha bor norozilik bildirgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Зеленский, шунингдек, эълон қилинган сулҳ вақтида Россия оммавий ракета ва авиация зарбалари бермаганини, бироқ фронтда жанг ҳаракатлари давом этаётганини таъкидлади.
НУЖ ҳақидаги ҳужжатлар АҚШ президенти Доналд Трампнинг кўрсатмаси билан эълон қилинмоқда, у апрель ойида бу мавзудаги «қизиқарли» маълумотларни ошкор қилишга ваъда берган эди.
1972 йилда қурилган Ургут туманининг “Баҳрин” маҳалласидаги 21-сонли оилавий поликлиника 16 та қишлоқ аҳолиси — 13 мингдан ортиқ инсон учун ягона тиббиёт маскани ҳисобланади. Бу бино қурилганидан бери, яъни ярим асрдан ошиқ вақт давомида капитал таъмир кўрмаган.
Коррупцияга қарши курашиш йўналишида Давлат хавфсизлик хизмати ходимлари томонидан Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ва Ички ишлар органлари билан ҳамкорликда ҳудудларда бир нечта тезкор тадбирлар ўтказилди.
Айниқса, ер остида ноқонуний қурилган туннеллар ёки бошқа инфратузилмалардан фойдаланиб чегарани кесиб ўтиш оғирлаштирувчи ҳолат сифатида белгиланмоқда.