Gazeta ma’lumotlariga ko‘ra, Eron Qo‘shma Shtatlarning taklifiga o‘z javobini Pokistondagi vositachilar orqali yo‘llagan.
AQSh tashabbusi Eron yadro dasturini amalda muzlatib qo‘yishni nazarda tutadi, ya’ni yadroviy qurol yaratishdan voz kechish, yadroviy ob’ektlarning bir qismini qismlarga ajratish va uranni boyitishni 20 yil muddatga taqiqlash.
Bunga javoban Tehron avval harbiy harakatlarni to‘xtatish va yadro dasturi bo‘yicha 30 kunlik muzokaralarni boshlashni taklif qilgan. Shuningdek, Tehron Eron kemalari va portlaridan cheklovlar olib tashlanishi evaziga yuqori darajada boyitilgan uran zaxiralarini qisman uchinchi davlatga olib chiqishga va Xo‘rmuz bo‘g‘ozini bosqichma-bosqich ochishga tayyor.
Eslatib o‘tamiz, kecha Putin Rossiya Eronning boyitilgan uran zaxiralarini o‘z hududida qabul qilishga rozi ekanini tasdiqlagan edi. Shu bilan birga, nashrga ko‘ra, Vashington yadroviy infratuzilma va uran zaxiralarining taqdiri bo‘yicha majburiyatlarni oldindan mustahkamlab qo‘yishni talab qilmoqda, Eron esa bu masalalarni faqat o‘t ochish to‘xtatilganidan keyin muhokama qilishni taklif etmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Зеленский, шунингдек, эълон қилинган сулҳ вақтида Россия оммавий ракета ва авиация зарбалари бермаганини, бироқ фронтда жанг ҳаракатлари давом этаётганини таъкидлади.
НУЖ ҳақидаги ҳужжатлар АҚШ президенти Доналд Трампнинг кўрсатмаси билан эълон қилинмоқда, у апрель ойида бу мавзудаги «қизиқарли» маълумотларни ошкор қилишга ваъда берган эди.
1972 йилда қурилган Ургут туманининг “Баҳрин” маҳалласидаги 21-сонли оилавий поликлиника 16 та қишлоқ аҳолиси — 13 мингдан ортиқ инсон учун ягона тиббиёт маскани ҳисобланади. Бу бино қурилганидан бери, яъни ярим асрдан ошиқ вақт давомида капитал таъмир кўрмаган.
Коррупцияга қарши курашиш йўналишида Давлат хавфсизлик хизмати ходимлари томонидан Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ва Ички ишлар органлари билан ҳамкорликда ҳудудларда бир нечта тезкор тадбирлар ўтказилди.
Айниқса, ер остида ноқонуний қурилган туннеллар ёки бошқа инфратузилмалардан фойдаланиб чегарани кесиб ўтиш оғирлаштирувчи ҳолат сифатида белгиланмоқда.