Evrokomissiya (EK) iyun oyida Ukrainaga 90 milliard yevrolik moliyalashtirish dasturi doirasida 9,1 milliard yevro ajratishni rejalashtirmoqda. Bu haqda Bryusselda bo‘lib o‘tgan matbuot anjumanida Yevrokomissiya vakili Balash Uyvari ma’lum qildi.
«Evrokomissiya iyun oyi yakuniga qadar, ya’ni ikkinchi chorak davomida 9 milliard yevrodan ortiq mablag‘ ajratadi. Ushbu mablag‘ning 5,9 milliard yevrosi harbiy ehtiyojlarga, 3,2 milliard yevrosi esa Ukraina byudjetini to‘g‘ridan-to‘g‘ri moliyalashtirishga yo‘naltiriladigan makromoliyaviy yordamga sarflanadi», — deya tushuntirish berdi Uyvari.
U shuningdek, harbiy yordamning ilk transhi Ukraina uchun dronlar sotib olishga ishlatilishini va Yevrokomissiya keyingi transhlar doirasida qurol-yarog‘ xarid qilish dasturlarini ishlab chiqayotganini ta’kidladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Олдин имтиёз фақат В2 ва ундан юқори даражалар учун берилар эди, энди қоидалар В1 даражасига ҳам кенгайтирилди: у чет тилидан 75% балл беради, В2 ва ундан юқори эса 100%.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Зеленский, шунингдек, эълон қилинган сулҳ вақтида Россия оммавий ракета ва авиация зарбалари бермаганини, бироқ фронтда жанг ҳаракатлари давом этаётганини таъкидлади.
1972 йилда қурилган Ургут туманининг “Баҳрин” маҳалласидаги 21-сонли оилавий поликлиника 16 та қишлоқ аҳолиси — 13 мингдан ортиқ инсон учун ягона тиббиёт маскани ҳисобланади. Бу бино қурилганидан бери, яъни ярим асрдан ошиқ вақт давомида капитал таъмир кўрмаган.
Коррупцияга қарши курашиш йўналишида Давлат хавфсизлик хизмати ходимлари томонидан Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ва Ички ишлар органлари билан ҳамкорликда ҳудудларда бир нечта тезкор тадбирлар ўтказилди.
Айниқса, ер остида ноқонуний қурилган туннеллар ёки бошқа инфратузилмалардан фойдаланиб чегарани кесиб ўтиш оғирлаштирувчи ҳолат сифатида белгиланмоқда.