Payshanba kuni AQSh vise-prezidenti Kamala Xarris Demokratik partiyadan prezidentlikka nomzod sifatida Amerika OAVlariga ilk intervyu berdi.
CNN telekanaliga bergan intervyusida Xarris bir hafta oldin nihoyasiga yetgan Demokratik partiyaning milliy qurultoyida ochiq aytilgan fikrlarni ta’kidladi. Oq uyda prezident sifatidagi birinchi kunida nima qilishini birinchi marta so‘raganida, Xarris «o‘rta sinfni mustahkamlash va qo‘llab-quvvatlash» uning ustuvor vazifasi bo‘lishini aytdi. «O‘ylaymanki, odamlar oldinga intilishga tayyor», deb ta’kidladi AQSh prezidentligiga nomzod.
U prezident Jo Baydenning amerikalik saylovchilar uchun muhim masalalar, jumladan immigrasiya islohoti zarurati va Isroilni doimiy qo‘llab-quvvatlash borasidagi siyosatiga sodiqligini yana bir bor tasdiqladi. Uning eslatishicha, Bayden ma’muriyati to‘rt yil davomida Qo‘shma Shtatlarda zamonaviy ishlab chiqarish quvvatlarini yaratish, «yashil sanoat»ni rivojlantirish va mamlakat infratuzilmasini yangilashga sarmoya kiritishni kafolatlovchi qonunlar qabul qilishga erishgan.
Kamala Xarris tanqidchilarining asosiy shikoyatlaridan biri shundaki, u Qo‘shma Shtatlar vise-prezidenti bo‘lgan yillarida turli masalalar bo‘yicha qarama-qarshi fikrlarni bildirgan, partiyaning chap-liberal qanotining taniqli vakili sifatida tanilgan, masalan, u slanets neftini ishlab chiqarishni taqiqlashni omma oldida himoya qildi va keyinchalik bu pozisiyadan voz kechdi. «Mening qadriyatlarim o‘zgarmadi», deb ishontirdi Kamala Xarris tomoshabinlarni. Uning so‘zlariga ko‘ra, u faqat muhim masalalarda konsensusga erishishga harakat qilmoqda.
Suhbatda Minnesota shtati gubernatori Tim Uolz vise-prezidentlikka nomzod ham bor edi, u jangovar janglarni ko‘rmagan bo‘lsa ham, nega o‘zini Milliy gvardiya a’zosi sifatida jangda qatnashayotgani haqidagi savollarga javob berishdan qochdi.
Kamala Xarrisning amalda Demokratik partiyadan prezidentlikka nomzod sifatida paydo bo‘lganidan keyin besh hafta davomida yirik ommaviy axborot vositalariga intervyu berishdan bosh tortgani respublikachilarning tanqidiga sabab bo‘ldi, ular demokratlar saylovchilarning nomzodni matbuot bilan yuzma-yuz ko‘rishiga xalaqit berayotganini ta’kidladilar. Tramp kampaniyasi bayonotida, 16 daqiqa ichida Xarrisning Qo‘shma Shtatlardagi jinoyat inqirozi haqida hech narsa demagani, u iqtisodiyotga atigi 3 daqiqa 25 soniya va immigrasiya masalasiga 2 daqiqa 36 soniya sarflaganini aytdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Дональд Трамп Европа Иттифоқи ҳисобидан Украинага қўшимча Patriot ҳимоя тизимларини жўнатишни ваъда қилди ҳамда Владимир Путинни ҳужумларни кучайтиришда айблади.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади