Dunyoda bor-yo‘g‘i 18 ta mamlakatgina internetdan foydalanish bo‘yicha haqiqiy ma’noda erkin hisoblanadi. Freedom House’ning “Freedom on the Net 2025” hisobotiga ko‘ra, baholangan 72 davlatdan 32 tasida internet faqat qisman erkin: foydalanuvchilar huquqlari cheklangan va davlat nazorati yuqori.
Xitoy va Myanma 2025 yilda eng past natija qayd etib, 100 balldan atigi 9 ball oldi. Bu internetdan foydalanish va onlayn o‘yinlarga oid cheklovlarning kuchaytirilgani bilan bog‘liq.
Islandiya va Estoniya esa aksincha, 90 balldan yuqori ko‘rsatkich bilan eng erkin internetga ega mamlakatlar sifatida qayd etilgan.
AQSh 73 ball bilan Fransiya (76), Germaniya (74), shuningdek Chili (87) va Kosta-Rika (86)dan pastroq o‘rinda. Shu bilan birga, hisobotda global internet erkinligi ketma-ket 15 yil pasayib borayotgani qayd etilgan. 72 davlatdan 27 tasida vaziyat yomonlashgan.
Freedom House ma’lumotlariga ko‘ra, internetdan foydalanayotgan 5.5 milliard insonning 70 foizi onlayn faoliyati uchun ta’qib yoki zo‘ravonlikka duch kelgan holatlar qayd etilgan mamlakatlarda yashaydi. 61 foizida esa ijtimoiy tarmoqlarga kirish cheklangan.
Reyting uch mezonga asoslanadi:
— internetga kirish imkoniyati;
— kontentga qo‘yiladigan cheklovlar;
— foydalanuvchilar huquqlarini hurmat qilish darajasi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон футболида катта ўзгаришлар даври бошланмоқда. Президентнинг янги қарорига мувофиқ, Суперлига клубларини молиявий соғломлаштириш ва босқичма-босқич хусусий секторга ўтказиш бўйича аниқ «йўл харитаси» белгиланди.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Дастлабки маълумотларга кўра, қайиқда ўнлаб одамлар бўлган ва уларнинг бир қисми қутқариб қолинган. Ҳодиса жойида қутқарув хизматлари иш олиб бормоқда.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.