Isroil mudofaa vaziri Israel Kas Isroil mudofaa armiyasiga (SAHAL) G‘azo sektori aholisiga «ixtiyoriy ravishda anklavni tark etish» va ularni qabul qilishga rozi bo‘lgan istalgan joyga ketish imkonini beruvchi reja tayyorlashni buyurdi, deb yozadi The Times of Israel vazir idorasi bayonotiga tayanib.
Rejada quruqlikdagi o‘tish joylari orqali chiqish, shuningdek, dengiz va havo yo‘llari orqali chiqish uchun «maxsus kelishuvlar» ko‘zda tutiladi. «G‘azo aholisiga butun dunyoda bo‘lgani kabi chiqish va immigrasiya erkinligi berilishi kerak», — deya vazirning so‘zlarini keltiradi nashr.
Kas bu haqda kecha AQSh prezidenti Donald Tramp Vashingtonda Isroil bosh vaziri Binyamin Netanyahu bilan qo‘shma matbuot anjumanida AQSh G‘azo sektorini «o‘z nazorati ostiga olishini» aytganidan so‘ng ma’lum qildi. Uning qayd etishicha, falastinliklar G‘azoga qaytmasligi kerak, chunki bu hudud «ular uchun juda noqulay». G‘azo o‘rniga, uning so‘zlariga ko‘ra, falastinliklarga yashash uchun «yaxshi, yangi, chiroyli yer maydoni» berish kerak.
Trampning so‘zlari arab davlatlari va AQShning boshqa ittifoqchilarining noroziligiga sabab bo‘ldi, deb yozadi Washington Post. Saudiya Arabistoni qirollik «poytaxti Sharqiy Quddus bo‘lgan mustaqil Falastin davlatini barpo etish bo‘yicha tinimsiz sa’y-harakatlarni davom ettirishi va busiz Isroil bilan diplomatik aloqalar o‘rnatmasligi» haqida bayonot e’lon qildi.
BMT bosh kotibi Antoniu Guterrish, o‘z navbatida, G‘azoda «etnik tozalashning har qanday shakliga» qarshi chiqdi, biroq Trampning taklifini tilga olmadi. «Echim izlashda muammoni chigallashtirmasligimiz kerak», — dedi u.
Oq uy Tramp bayonotining ba’zi qismlarini yumshatishga harakat qildi. Oq uy matbuot kotibi Karolin Livitt jurnalistlarga Trampning taklifiga ko‘ra, falastinliklar Tramp aytganidek, butunlay emas, balki vaqtincha ko‘chirilishini aytdi. Uning qo‘shimcha qilishicha, Trampning rejasi «AQSh harbiylarining G‘azo sektorida bo‘lishini anglatmaydi». Tramp esa bir kun avval G‘azoda xavfsizlikni ta’minlashga yordam berish uchun AQSh qo‘shinlarini yuborishini istisno qilmagandi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.