Hindiston “Hind suvlari shartnomasi”ni to‘xtatib qo‘ydi va Nyu-Dehlidagi pokistonlik maslahatchilardan Jammu va Kashmirning Paxalgam tumanidagi teraktdan keyin bir hafta ichida mamlakatni tark etishni so‘radi.
Press Trust of India (PTI) xabariga ko‘ra, Paxalgam terakti Bosh vazir Narendra Modi raisligidagi Vazirlar Mahkamasining Xavfsizlik bo‘yicha qo‘mitasi (CCS) yig‘ilishida muhokama qilingan. Modi hujum haqida batafsil ma’lumot oldi. Uchrashuv ishtirokchilari shuningdek, teraktning transchegaraviy aloqalarini fosh etish borasidagi sa’y-harakatlarni ham muhokama qilishdi.
Hindiston tashqi ishlar vaziri Vikram Misri matbuot anjumanida yig‘ilishda qabul qilingan qarorlar tafsilotlarini ma’lum qildi.
Misri Dehli elchixonasidagi Pokiston harbiy maslahatchilari “persona non grata” deb e’lon qilinganini, Hindistonni tark etishlari uchun bir hafta muhlat berilganini aytdi.
Vazirning aytishicha, Hindiston va Pokiston o‘rtasida 1960 yilda imzolangan “Hind suvlari shartnomasi” to‘xtatilgan.
“Shartnoma Pokiston transchegaraviy terrorizmni qo‘llab-quvvatlashdan ishonchli va qaytarib bo‘lmaydigan tarzda voz kechmaguncha darhol to‘xtatiladi”, dedi Hindiston tashqi ishlar vaziri.
Unga ko‘ra, Vagax-Attari chegara punkti yopilgan va bu punkt orqali chegarani kesib o‘tganlar 1 mayga qadar xuddi shu yo‘nalishda qaytishlari mumkin.
Pokiston fuqarolarining Janubiy Osiyo mintaqaviy hamkorlik tashkilotining (SAARC) keng qamrovli vizalari bilan Hindistonga borishiga ruxsat berilmaganiga e’tibor qaratgan vazir, Hindistonda bunday vizaga ega bo‘lgan pokistonliklarga mamlakatni tark etishlari uchun 48 soat vaqt berilganini qo‘shimcha qildi.
Misrining ta’kidlashicha, CCS hujumni eng keskin tarzda qoralab, qarorlar “terrorizmga nisbatan nol toqat siyosatini” aks ettiradi.
Jammu va Kashmirdagi qurolli hujumda kamida 28 kishi halok bo‘ldi.
Bir guruh qurolli shaxslar Hindiston va Pokiston davogarlik qilayotgan, bahsli hudud bo‘lgan, lekin Hindiston nazorati ostidagi Paxalgam tumanida sayyohlarga qarata o‘t ochdi. Bu hududda asosan musulmonlar yashaydi, deb xabar beradi aa.com.tr.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон Ташқи ишлар вазирлигига Россия Федерацияси ҳудудида ўзбекистонлик меҳнат муҳожирларининг ҳуқуқлари бузилиши ҳақидаги хабарлар кўпайиб бораётгани муносабати билан Россия элчиси чақирилди.
"Биз украиналиклар билан очиқ ва қийин мунозараларда 22 та ўта аниқ шартларни таклиф қилдик ва биз жуда кучли позицияда эканлигимизга ишонамиз", деди Келлог.
Саудия Арабистони чемпионатида тўпурарлик маҳоратини намойиш қилиб келаётган “Ан-Наср” ҳужумчиси Криштиану Роналду футболдан ташқари маиший муаммоларга эътибор қаратишига тўғри келмоқда.
Ушбу таклифга жавобан, Вашингтон Тошкентга сиёсий имтиёзлар — жумладан, Дональд Трамп ва Шавкат Мирзиёев ўртасида телефон мулоқоти ёки бошқа юқори даражадаги дипломатик алоқаларни ташкил этишни ваъда қилган.
Расмийлар ислоҳотни 2026 йил 1 январдан бошлашни режалаштирмоқда, гарчи аввалги ҳукумат комиссияси бундай ўзгаришлар маҳкумларнинг реабилитациясига хавф туғдириши ва ҳар йили 7 миллиард Швеция крони (тахминан 650 миллион доллар)гача қўшимча харажатларга олиб келиши мумкинлиги ҳақида огоҳлантирса ҳам.
Европа Иттифоқи АҚШ президенти Дональд Трампнинг тариф сиёсатини жавобсиз қолдирмаслик учун АҚШ маҳсулотларига янги бож солиқлари жорий этилиши мумкин бўлган товарлар рўйхатини тузди. Бу ҳақда Politico нашри хабар берди.
Наманганда адвокат Б.Болтаевга нисбатан ички ишлар ходими томонидан таҳдид ва босим бўлгани ижтимоий тармоқларда муҳокама марказига айланди, деб ёзмоқда инсон ҳуқуқлари "Эзгулик" жамиятидан З.Мирзахмедов.
Маълум қилинишича, оҳангаронлик 20 ёшли йигит ҳудудий ички ишлар бўлимига мурожаат қилиб, Telegram орқали аккаунт сотиб олиш мақсадида номаълум шахснинг банк картасига 9 млн сўм пул ўтказганини айтган.
Америкалик собиқ разведка ходими Скотт Риттер Х ижтимоий тармоғида АҚШ президенти Доналд Трампни Россияга ҳасад қилишда ва мамлакат Ғалаба кунини нишонлашга эътибор қаратаётганликда айблади.
АҚШ 2025 йил май ойида энг янги Б61-13 термоядровий бомбасининг биринчи намуналарини чиқаришни кутмоқда, деди Энергетика департаменти қошидаги Миллий ядро хавфсизлиги бошқармаси директори вазифасини бажарувчи Тереза Роббинс, унинг сўзларидан иқтибос келтирмоқда РИА Новости .
Сурия ва Исроил Бирлашган Араб Амирликлари (БАА) томонидан ташкил этилган алоқа канали ёрдамида билвосита музокаралар олиб бормоқда. Бу ҳақда манбаларга таяниб, Reuters хабар берди.
Покистон халқи 7 майга ўтар кечаси Ҳиндистон ҳаво кучларининг кенг кўламли ҳужумини қайтаришда юқори маҳорат, ватанпарварлик ва ҳамжиҳатлик намойиш этган миллий қуролли кучларнинг "буюк ғалабаси" билан фахрланиши лозим.
Россия президенти ўз ҳокимиятининг 25 йиллигига бағишланган ҳужжатли фильмда НАТОнинг Руминия ва Болгариядаги Америка ҳарбий базалари мавжудлиги Украинадаги урушга сабаб бўлганини таъкидлади.
“Аэрофлот” 7 май куни Москвадан учадиган 52 та рейсни ва Москвага йўналган яна 54 та рейсни бекор қилди, бу ҳақда компаниянинг онлайн таблосида эълон қилинди.
"Биз Канада билан нима бўлишидан қатъий назар дўст бўламиз. Канаданинг мен учун алоҳида ўрни бор. "Канаданинг мудофаа харажатларини ошириш қарорини олқишлайман", - дея хулоса қилди АҚШ президенти.
Бу ҳақда Покистон армияси матбуот хизмати вазифасини бажарувчи Хизматлараро жамоатчилик билан алоқалар (ИСПР) бош директори генерал-лейтенант Аҳмад Шариф Чаудри маълум қилди, дея хабар беради Pakistan Daily нашри.
2038-йилга келиб Франция ҳарбий-денгиз кучлари иккита ядро реакторига эга ва сиғими 78 минг тонна бўлган самолёт ташувчи кемани олишни режалаштирмоқда. Самолёт ташувчининг узунлиги 310 м, кенглиги 85 м бўлади. Унинг ҳаво гуруҳи ҳар хил турдаги 40 дан ортиқ самолётлардан иборат бўлади. Ҳаво мудофааси ва яқин мудофаа тизимлари, шу жумладан лазер тизимлари.
"Вечерне Новости" газетаси хабар беришича, Литва ва Латвия Вучичнинг Ғалаба кунини нишонлаш учун Москвага йўл олган самолётига ўз ҳудудлари устидан учиб ўтишни тақиқлади.
Россия президенти Владимир Путин ёз охири - куз бошида Хитойга ташриф буюради. Россия раҳбари Иккинчи жаҳон урушидаги ғалабанинг юбилейига бағишланган тадбирларда қатнашади.
“Ҳайдовчи ҳаракат қоидаларини бузиб, юқори тезликда ҳаракатланган. Оқибатда ўзидан олдинда бўлган автомашинани қувиб ўтаётганда йўл четига чиқиб кетиб, ағдарилган.