Germaniyada hukumat koalisiyasini tuzish bo‘yicha muzokaralar olib borayotgan konservativ XDI/XSI bloki va Germaniya sosial-demokratik partiyasi (GSDP) “Ittifoq-90”/“Yashillar” partiyasi bilan davlat qarz olish hajmini keskin oshirish rejasi yuzasidan kelishuvga erishdi.
Mazkur qarz islohoti rejasi Germaniya Konstitusiyasida belgilangan "qarz tormozi" cheklovlaridan mudofaa xarajatlarini chiqarib tashlashga imkon beradi va infratuzilmaga investisiya kiritish uchun 500 milliard yevro miqdorida maxsus jamg‘arma yaratishni nazarda tutadi.
Reuters agentligi manbasiga ko‘ra, uchta partiya o‘rtasidagi kelishuv doirasida 100 milliard yevro “Iqlim va Transformasiya jamg‘armasi” (KTF) uchun 100 milliard yevro ajratiladi.
Dastlab “Yashillar” bu tashabbusga qarshi chiqishgandi, biroq bunday islohotni amalga oshirish uchun Bundestag deputatlarining uchdan ikki qismini ovozini yig‘ish zarur edi, shuning uchun ularning qo‘llab-quvvatlashi muhim hisoblanadi. Germaniya Bundestagining amaldagi tarkibi konstitutsiyasga o‘zgartirish kiritish bo‘yicha qonun loyihasini 18 mart kuni ovozga qo‘yadi.
Germaniyada hukumat koalisiyasini tuzish bo‘yicha muzokaralar olib borayotgan konservativ XDI/XSI bloki va Germaniya sosial-demokratik partiyasi (GSDP) “Ittifoq-90”/“Yashillar” partiyasi bilan davlat qarz olish hajmini keskin oshirish rejasi yuzasidan kelishuvga erishdi.
Mazkur qarz islohoti rejasi Germaniya Konstitusiyasida belgilangan "qarz tormozi" cheklovlaridan mudofaa xarajatlarini chiqarib tashlashga imkon beradi va infratuzilmaga investisiya kiritish uchun 500 milliard yevro miqdorida maxsus jamg‘arma yaratishni nazarda tutadi.
Reuters agentligi manbasiga ko‘ra, uchta partiya o‘rtasidagi kelishuv doirasida 100 milliard yevro “Iqlim va Transformasiya jamg‘armasi” (KTF) uchun 100 milliard yevro ajratiladi.
Dastlab “Yashillar” bu tashabbusga qarshi chiqishgandi, biroq bunday islohotni amalga oshirish uchun Bundestag deputatlarining uchdan ikki qismini ovozini yig‘ish zarur edi, shuning uchun ularning qo‘llab-quvvatlashi muhim hisoblanadi. Germaniya Bundestagining amaldagi tarkibi konstitutsiyasga o‘zgartirish kiritish bo‘yicha qonun loyihasini 18 mart kuni ovozga qo‘yadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.