Germaniya endi Yevropa Ittifoqi (Evropa Ittifoqi) ichida boshpana izlayotgan muhojirlar uchun eng ko‘p murojaat qilinadigan joy emas.
Bu haqda Welt gazetasi Yevropa Komissiyasining (EK) maxfiy hisobotiga tayanib xabar berdi.
Nashrning ta’kidlashicha, 2026 yilning birinchi choragida Germaniyada boshpana so‘rash bo‘yicha arizalar soni o‘tgan yilning shu davriga nisbatan deyarli chorakka (23%) kamaydi. Natijada, 2015 yildan beri birinchi marta Germaniya bunday arizalar soni bo‘yicha Yevropa reytingida to‘rtinchi o‘rinni egallab, uzoq yillik yetakchiligini yo‘qotdi.
Birinchi chorakda Germaniyada 28 922 ta yangi ariza qayd etildi. Fransiya 34 643 ta so‘rov bilan yetakchilik qildi, undan keyin Ispaniya (32 630) va Italiya (32 602) keldi. Vengriya (26) va Slovakiya (35) oxirgi o‘rinlarda. Shu bilan birga, minimal ko‘rsatkichlarga qaramay, Vengriya o‘tgan yilga nisbatan arizalar sonining 18% ga oshganini xabar qildi.
Hujjatda Germaniya uchun bu statistika suriyaliklar va ukrainaliklarning arizalari sonining kamayishi bilan bog‘liq.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Олдин имтиёз фақат В2 ва ундан юқори даражалар учун берилар эди, энди қоидалар В1 даражасига ҳам кенгайтирилди: у чет тилидан 75% балл беради, В2 ва ундан юқори эса 100%.
1972 йилда қурилган Ургут туманининг “Баҳрин” маҳалласидаги 21-сонли оилавий поликлиника 16 та қишлоқ аҳолиси — 13 мингдан ортиқ инсон учун ягона тиббиёт маскани ҳисобланади. Бу бино қурилганидан бери, яъни ярим асрдан ошиқ вақт давомида капитал таъмир кўрмаган.
Коррупцияга қарши курашиш йўналишида Давлат хавфсизлик хизмати ходимлари томонидан Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ва Ички ишлар органлари билан ҳамкорликда ҳудудларда бир нечта тезкор тадбирлар ўтказилди.
Айниқса, ер остида ноқонуний қурилган туннеллар ёки бошқа инфратузилмалардан фойдаланиб чегарани кесиб ўтиш оғирлаштирувчи ҳолат сифатида белгиланмоқда.