Tehron parlamenti internetga kirishdagi cheklovlarni chetlab o‘tish uchun jazolarni kuchaytirish to‘g‘risida qonun qabul qildi.
📌 Yangi qonunda aybdor deb topilgan shaxslarga jarima, qamchinlash va 2 yilgacha ozodlikdan mahrum etish kabi jazo choralari ko‘zda tutilgan. Bu cheklovlar, asosan, mustaqil axborot manbalaridan foydalanishni maqsad qilganlar uchun qo‘llaniladi.
Eron hukumati mamlakatdagi axborot makonini qattiq nazoratda ushlab turibdi. Davlat OAV hali ham aholining asosiy axborot manbai bo‘lib qolmoqda. Ayrim inqirozli vaziyatlarda hukumat butunlay internetni o‘chirib qo‘yadi. Yaqindagi Isroil bilan bo‘lgan qurolli ziddiyat vaqtida ham shunday qilingan edi.
Bu kabi hollarda, internetga kirishning yagona yo‘li sifatida amerikalik SpaceX kompaniyasi tomonidan ishlab chiqilgan Starlink sun’iy yo‘ldosh interneti qaraladi. Ammo uning narxi ko‘pchilik eronlik oilalar uchun juda qimmat — taxminan $2000 atrofida.
Hozircha Eronda Starlink qay darajada keng tarqalgani aniq emas, lekin u axborot olishning kerak bo‘lsa yagona yo‘liga aylanib qolgan.
🔻 Bundan tashqari, parlament shpionajda gumon qilinayotganlarga nisbatan jazoni yanada og‘irlashtirdi. Endi "operativ hamkorlik" deb baholangan harakatlar uchun o‘lim jazosi ham qo‘llanilishi mumkin. Bu tushunchaga nima kiradi — aniq izoh berilmadi.
Mutaxassislar fikricha, ushbu choralar mamlakatda hokimiyatga muxolif bo‘lgan fuqarolarni qo‘rqitish va faoliyatlarini cheklashga qaratilgan.
Hali qonunlar to‘liq kuchga kirmagan — ularni Eronning Konstitusiyani kuzatuvchi Kengashi tasdiqlashi kerak. Biroq tahlilchilar ta’kidlashicha, bu ko‘pincha shunchaki rasmiy shaklda amalga oshiriladigan jarayon.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Арманистон Бош вазири Никол Пашинян Қорабоғ масаласида ўзининг сиёсий қарорини кеч қабул қилганини тан олди. Унинг таъкидлашича, мазкур қадамда кечикканлик минтақавий зиддиятларни чуқурлаштирди.
Россия чегарачилари сўннги пайтларда Ўзбекистон ва Тожикистон фуқароларини радикал диний каналларга обуна бўлгани учун мамлакатга киритишдан бош тортмоқда. Бу ҳолат ТАСС агентлиги ўрганган 20 дан зиёд суд материалларида қайд этилган.
Эронда кузатилаётган ғайритабиий иссиқ об-ҳаво туфайли сув омборларидаги сув сатҳи сўнгги бир асрдаги энг паст даражага тушди. Бу эса мамлакат бўйлаб сув ва электр таъминотида жиддий узилишларга сабаб бўлмоқда.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
АҚШнинг собиқ президенти Дональд Трамп Барак Обамани 2016 йилги президентлик сайловларида Россия уни қўллаб-қувватлагани ҳақида жамоатчилик фикрини атайлаб шакллантирганликда айблади.
Фаластин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг маълум қилишича, муҳосарадаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат давомида очлик ва кам овқатланиш оқибатида 18 киши ҳалок бўлди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг маълум қилишича, ўтган тун давомида Украина шаҳарлари ва аҳоли пунктларига 420 дан ортиқ дрон ва 20 тадан ортиқ ракета билан ҳужум қилинган. Ҳужумлар натижасида 2 киши ҳалок бўлган, 15 киши яраланган.
Суриянинг Эс-Сувейда вилоятида друзлар қўмондони Ҳикмат ал-Ҳижрига қарашли кучлар томонидан наслдан-насл яшаб келган уйларидан мажбуран чиқарилган бедуин араб оилаларининг бир қисми эвакуация қилинди.
Исроил армиясининг амалдаги ва собиқ ҳарбийлари The Wall Street Journal нашрига маълум қилишича, Исроил аскарлари Ғазо секторида гуманитар ёрдам тарқатиш пункти яқинида оқ байроқ кўтариб турган палестинлик фуқароларга нисбатан ўқ узганини тан олди.
16 июл куни Исроил ҳарбий самолётлари Сурия пойтахти Дамашқдаги муҳим объектларга — Мудофаа вазирлиги, Ҳарбий штаб ва Президент саройи атрофига зарба берди. Бу ҳужум оддий ҳаво зарбаси эмас эди — бу аниқ сиёсий стратегиянинг давомидир.
Болгарияда дипломатнинг машинасига ортилган 200 килограммдан зиёд гиёвандлик моддаси мусодара қилинди. Таъкидланишича, мамлакат тарихида бунчалик йирик наркотик партияси биринчи марта фош қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.