Isroilning havo hujumlari va AQSh sanksiyalariga qaramay, Tehron neft qazib olishni tiklabgina qolmay, uni rekord darajaga yetkazdi.
Bloomberg nashrining yozishicha, Isroil zarbalari va AQShning yillardan beri davom etayotgan sanksiyalariga qaramasdan, Eron neft sanoati tez sur’atlar bilan o‘smoqda. Analitiklar bahosiga ko‘ra, Tehron bosimga bardosh bera oldi, balki oxirgi bir oy ichida neft qazib olish va eksportni ancha oshirdi.
Nashrning aniqlashicha, Tehron o‘zining asosiy savdo hamkori bo‘lgan Xitoy bilan strategik hamkorlikdan faol foydalanmoqda hamda sanksiyalarni chetlab o‘tish uchun murakkab logistika sxemalarini qo‘llamoqda. Bundan tashqari, AQShning sanksiyalarni qo‘llashdagi izchil emasligi ham Eronga yordam bermoqda.
Donald Tramp iyun oyi oxirida Vashington Tehronga nisbatan ayrim sanksiyalarni yumshatishi mumkinligini aytgan edi. Ammo, Axios nashriga ko‘ra, keyinroq u fikrini o‘zgartirdi, bunga Eron rahbariyatining keskin bayonotlari sabab bo‘lgan.
2024 yilda Eron o‘rtacha kuniga 5 million barrel neft qazib oldi — bu 1979 yildan beri (rejim almashgan yildan buyon) eng yuqori ko‘rsatkichdir. O‘tgan yili neft va neft mahsulotlari eksporti Eronga 78 milliard dollar daromad keltirdi, bu esa 2012 yilgi inqirozdan oldingi darajaga deyarli yetib bordi.
Vortexa kompaniyasining so‘nggi ma’lumotlariga ko‘ra, 2025 yil iyun oyida eksport hajmi kuniga 1,8 million barreldan oshdi. Asosiy xaridor Xitoy hisoblanadi.
Bu o‘sish 13-iyunda Isroil bilan boshlangan urushga qaramasdan davom etmoqda. 12 kun ichida Isroil harbiy-havo kuchlari Eronning neft va gaz sanoatiga katta zarar yetkazishga harakat qildi. Xususan, dunyodagi eng yirik gaz koni bo‘lgan Janubiy Pars va bir nechta neftni qayta ishlash zavodlari hujumga uchradi. Natijada yong‘inlar kelib chiqdi va ayrim ishlab chiqarish ob’ektlari vaqtincha to‘xtatildi. Biroq Eron Energetika vazirligi ma’lumotlariga ko‘ra, asosiy infratuzilma butunligicha qolgan.
Janubiy Pars tabiiy gaz qazib olishning uchdan ikki qismini ta’minlaydi va neft-kimyo mahsulotlari ishlab chiqarishda muhim rol o‘ynaydi. Zarar ko‘rilganiga qaramay, yetkazib berish tezda tiklandi. Eron zarar yetmagan neftni qayta ishlash zavodlari hisobiga urushdan oldingi eksport hajmini deyarli to‘liq tikladi.
Shunga qaramay, tahlilchilar ogohlantirmoqda: Erondagi asosiy eksport terminali — Xarg oroli Isroilning keyingi hujumlari uchun nishonga aylanishi mumkin. Bu joy kelasi urushda muhim nishonga aylanish ehtimoli yuqori.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия иккиламчи бозорида Ўзбекистонда йиғилган Chevrolet Cobalt (ушбу модел Ravon R4 номи остида сотилмоқда) машинасининг ишончлисини топиш мумкин, деди «За Рулём» журналининг автоэксперти Сергей Зиновьев.
10 июль куни Киевда Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) полковниги Иван Воронични ўлдирган ва 13 июлда йўқ қилинган қотиллар ҳақида янги тафсилотларни маълум қилинди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади