Janubiy Koreya poytaxti Seulda katta chuqurga tushib ketgan erkakning jasadi olib chiqildi, deb xabar bermoqda “BBC” nashri.
30 yoshda ekani aytilayotgan marhum motosikl haydab ketayotganida yo‘l tasodifan o‘pirilib ketgan. Qutqaruvchilar uning jasadini voqea joyidan 50 metr chuqurlikda topishgan.
Ijtimoiy tarmoqlarda tarqalgan video lavhalarda avtomobil haydovchisi ham jarohatlanganini ko‘rish mumkin.
Rasmiylar haligacha yerning cho‘kish sabablarini oshkor qilmadi.
Yaqinda Seul shahar hukumatiga taqdim etilgan hisobotda so‘nggi o‘n yil ichida shaharda 223 ta cho‘kma sodir bo‘lgani ko‘rsatilgan.
Ma’lumot o‘rnida: yanvar oyida yuk mashinasi haydovchisi Yaponiyaning Yashio shahridagi chuqurga qulab, bedarak yo‘qolgan edi.
O‘tgan yilning avgust oyida Kuala-Lumpur markazidagi yo‘lda paydo bo‘lgan jarlikda g‘oyib bo‘lgan ayolni qidirish bir haftadan so‘ng to‘xtatilgan edi.
Chuqurning eng keng tarqalgan sabablaridan biri ohaktosh yoki bo‘r kabi jinslarning parchalanishidir. Ba’zida bu holat asta-sekin sodir bo‘lishi mumkin, lekin jarayon vaqt o‘tishi bilan kattalashadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мамлакат элчихонаси кўмагида Ташқи ишлар вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги ва Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Миграция агентлиги вакилларидан иборат Ўзбекистон делегациясининг Будапешт шаҳрига амалий ташрифи ташкил этилди.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.