AQSh dengiz floti mintaqada sezilarli darajada harbiy kuch to‘planishi va keskinlikning kuchayishi fonida Yaqin Sharqqa qo‘shimcha harbiy kema yubordi.
Bu haqda Reuters axborot agentligi xabar bermoqda.
"USS Delbert D. Black esminesi mintaqaga kirdi. Bu Fors ko‘rfazidagi AQSh esmineslarining umumiy sonini oltitaga yetkazdi, shuningdek, bitta aviatashuvchi va uchta qirg‘oqbo‘yi jangovar kemasi", dedi manba.
28 yanvar kuni AQSh Davlat kotibi va milliy xavfsizlik bo‘yicha maslahatchisi Marko Rubio Vashington Eronga qarshi harbiy operasiya ehtimolini istisno qilmayotganini, bu AQSh tomonining fikricha, profilaktika chorasi bo‘lishi mumkinligini aytdi. Rubio AQSh Eron atrofidagi so‘nggi keskinliklarga javoban Yaqin Sharqdagi harbiy ishtirokini oshirishda davom etish niyatida ekanligini tasdiqladi.
Avvalroq AQSh prezidenti Donald Tramp Eronga "ulkan armada" yo‘l olayotganini aytgan edi. U Tehron muzokaralar stoliga o‘tirib, "adolatli va teng huquqli" kelishuvga, jumladan, "yadroviy quroldan to‘liq voz kechish"ga erishishiga umid bildirdi. Amerika yetakchisi o‘tgan yilning iyun oyida AQSh Islom Respublikasidagi yadroviy inshootlarga zarba berganini va bu harakat "Yarim tunda bolg‘a operasiyasi" deb nomlanganini esladi. Tramp "keyingi hujum yanada battar bo‘lishini" e’lon qildi va "bunga yo‘l qo‘ymaslikka" chaqirdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.
АҚШнинг Миграция ва божхона назорати хизмати (ICE) бюрократик хатолик туфайли 2022 йилда содир этилган ва мамлакат тарихидаги энг йириклардан бири ҳисобланган — тахминан 100 миллион долларлик қимматбаҳо буюмлар ўғирланиши ишида гумон қилинган шахсни депортация қилди.