The Wall Street Journal nashri ma’lumotlariga ko‘ra, AQSh delegasiyasi vakillari Stiv Uitkoff va Jared Kushner Eron tomoniga Tehron o‘zining uchta asosiy, Fordo, Natanz va Isfahondagi yadroviy ob’ektlarini yo‘q qilishi, shuningdek, qolgan barcha boyitilgan uranini Vashingtonga topshirishi kerakligini bildirgan.
Bundan tashqari, AQSh vakillari har qanday yangi yadroviy kelishuv Qo‘shma keng ko‘lamli harakatlar rejasidan farqli ravishda muddatsiz amal qilishi lozimligini ta’kidlagan. Ushbu kelishuv Barak Obama ma’muriyati davrida tuzilgan bo‘lib, unda Eronning yadroviy dasturini cheklash evaziga unga qarshi joriy etilgan xalqaro sanksiyalarni bekor qilishni nazarda tutgan. Donald Trump o‘zining birinchi prezidentlik muddati davomida kelishuvdagi ishtirokini to‘xtatgan edi.
Eron ommaviy axborot vositalariga ko‘ra, Tehron o‘zining uran zaxiralarini xorijga topshirish g‘oyasini rad etgan. Shuningdek, Eron uranni boyitishni to‘liq to‘xtatish, yadroviy ob’ektlarni demontaj qilish va dasturiga doimiy cheklovlar joriy etilishiga ham qarshi chiqmoqda.
Shu bilan birga, gazetaning yozishicha, Eron uranni boyitish huquqini saqlab qolishni talab qilmoqda, biroq AQSh pozisiyasini yumshatish maqsadida muqobil variantlarni ham taklif etgan. Ular orasida boyitish darajasini hozirgi 60 foizdan 1,5 foizgacha pasaytirish, boyitishni bir necha yilga vaqtincha to‘xtatib turish yoki uranni Eron hududida joylashgan arab-eron konsorsiumi doirasida qayta ishlash variantlari bor.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола Англия Премьер-лигасининг 27-туридан ўрин олган «Ньюкасл»га қарши ўйинда Рубен Диаш ўрнига Абдуқодир Ҳусановни тушириш борасидаги қарорига изоҳ берди.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Каппадокиянинг марказида жойлашган тарихий Ортаҳисар қишлоғи Халқаро Cittaslow (Секин шаҳарлар) тармоғига расман аъзо сифатида қабул қилинди. Узоқ ва пухта тайёргарлик жараёнидан сўнг Ортаҳисар рекорд даражадаги балл тўплаб, барқарор шаҳар ривожи ҳамда бетакрор маданий меросини асраб-авайлаш борасидаги саъй-ҳаракатларида муҳим босқичга эришди. Шаҳарнинг Cittaslow тармоғига қўшилиши билан Туркиядаги секин шаҳарлар сони 29 тага етди.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган Фарғона шаҳридаги мактабгача таълим муассасасида тарбиячиларнинг масъулиятсизлиги оқибатида болани ток урганлиги ҳолати юзасидан расмий маьлумот берилди.
Бугун, 2026 йил 26 февраль куни, Хўжайли геноцидининг 34 йиллиги нишонланмоқда. Озарбайжоннинг энг янги тарихидаги ушбу қайғули сана муносабати билан мотам тадбирлари мамлакат бўйлаб ва унинг ташқарисида ўтказилади.
Мазкур ҳолат юзасидан Ўзбекистон Республикаси Жиноят Кодексининг 266 моддаси 2 қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
2026 йил 31 майдан 6 июнгача Самарқандда Global экологик фонд (GEF)нинг VIII Ассамблеяси бўлиб ўтади. Бу атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгаришига қарши кураш соҳасидаги энг йирик халқаро тадбирлардан биридир. Бундай даражадаги тадбирнинг Ўзбекистонда ўтказилиши мамлакатимизнинг глобал экологик майдондаги мавқеини мустаҳкамлаш йўлида муҳим қадам ҳисобланади.
Турк дунёсининг маданий мерос соҳасида стратегик йўналишларни белгилаш ва фаолият режалари тасдиқланишини ўз ичига олган Турк маданияти ва мероси фонди Кенгашининг III йиғилиши 2026 йил 27 февраль куни Қирғиз Республикаси пойтахти Бишкек шаҳрида, “Ала-Арча” давлат қароргоҳи конференция залида бўлиб ўтади.
Давлат хавфсизлик хизмати, Иқтисодий жиноятларга қарши курашиш департаменти ҳамда Ички ишлар органлари ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда банк мансабдори келишилган пул маблағи ҳисобидан 30 минг АҚШ долларини олдиндан олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Журналистларни ҳимоя қилиш қўмитаси маълумотларига кўра, ўтган йили бутун дунё бўйлаб камида 129 журналист ва оммавий ахборот воситалари ходими ўлдирилган.