AQSh Ukraina va Rossiya bilan Qora dengizda tijorat kemalariga qarshi kuch ishlatmaslik bo‘yicha kelishuvga erishganini e’lon qildi.
"Oq uy bu haqda Oq uy Ar-Riyodda Ukraina delegasiyasi bilan o‘tkazilgan muzokaralardan so‘ng bayonot berdi", deb xabar bermoqda “Interfaks”.
Oq uyning ma’lum qilishicha, Qo‘shma Shtatlar xuddi shu masala bo‘yicha Rossiya bilan ham Ar-Riyoddagi muzokaralarda kelishuvga erishgan.
"AQSh Ukraina va Rossiya bilan tijorat kemalarining xavfsiz harakatini ta’minlash, kuch ishlatishdan voz kechish hamda tijorat kemalarining harbiy maqsadlarda qo‘llanilishiga yo‘l qo‘ymaslik borasida kelishuvga erishdi", deyiladi Oq uy bayonotida.
Bundan tashqari, Vashington Kiyev va Moskva bilan Rossiya va Ukrainadagi energetika infratuzilmalariga zarbalarni to‘xtatish g‘oyasini amalga oshirish ustida ishlashga kelishib oldi.
Oq uyning qovshimcha qilishicha, AQSH, shuningdek, Rossiyaning qishloq xo‘jalik mahsulotlari va o‘g‘itlarini jahon bozoriga eksport qilish imkoniyatini tiklashga yordam beradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мамлакат элчихонаси кўмагида Ташқи ишлар вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги ва Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Миграция агентлиги вакилларидан иборат Ўзбекистон делегациясининг Будапешт шаҳрига амалий ташрифи ташкил этилди.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.