Tashqi razvedka xizmati Ukrainaga qurol yetkazib berishni “orqadagi otishma” deb atadi va Belgradni ikkiyuzlamachilikda aybladi. Tashqi razvedka xizmatining ta’kidlashicha, gap artilleriya uchun "yuz minglab snaryadlar" va "millionlab patronlar" haqida ketmoqda.
💬 "Bunday etkazib berishlarni" gumanitar fikrlar" bilan oqlash dargumon." Ularning bir maqsadi bor – rossiyalik harbiy xizmatchilar va tinch aholini o‘ldirish va mayib qilish”, — deyiladi SVR razvedka xizmati rasmiy saytidagi bayonotda. Agentlik Serbiyaning harakatlarini “o‘lim konveeri” va “orqadan o‘q uzish” deb ta’riflagan.
Serbiya rasmiylari avvalroq qurollarni G‘arb davlatlariga eksport qilayotganini va ular orqali Ukrainaga yetkazilganini tan olgan edi. Financial Times nashrining yozishicha, bu yetkazib berishlar qiymati 800 million yevroga yetishi mumkin. Serbiya prezidenti Aleksandr Vuchich bu mamlakatning "iqtisodiy tiklanishi"ning bir qismi ekanligini ta’kidlagan bo‘lsa, Bosh vazir Milosh Vuchevich "o‘q-dorilar janglarda qo‘llanilsa ham, Ispaniya, Chexiya yoki AQShga sotishga to‘sqinlik qilishni istamasligini" aytdi.
2025 yilning yanvarida Belgrad Rossiyaga qarshi sanksiyalar tufayli Rossiyadan qurol sotib olish bo‘yicha bir qancha shartnomalarni bekor qildi. Shunga qaramay, Vuchich 9-may kuni Moskvada bo‘lib o‘tgan G‘alaba paradiga tashrif buyurgan kam sonli Yevropa yetakchilaridan biri edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.
Манбаларга кўра, воқеа 7 июнь куни диндорлар шом намозига тўпланган Карн ал-Асад қишлоғида содир бўлган. Агентлик тахминига кўра, ҳужумчи руҳий касалликдан азият чеккан бўлиши мумкин.
АҚШ президенти Доналд Трамп маъмурияти Лос Анжелес шаҳрига 2000 нафар Миллий гвардия аскарларини юборишга қарор қилди. Намойишлар янада шиддатли тус олмоқда.