2025 yil 1 sentyabrdan boshlab Rossiyada «Instagram» va «Facebook» kabi Meta kompaniyasiga tegishli platformalarda istalgan ko‘rinishdagi reklama joylashtirish qonuniy ravishda taqiqlanadi. Bu haqda Rossiya prezidenti tomonidan imzolangan yangi qonunda batafsil belgilangan.
Ushbu o‘zgarish Rossiya hukumati tomonidan Meta’ning faoliyatini ekstremistik deb tan olganidan keyin amalga oshirilmoqda. Endi nafaqat korxonalar, balki oddiy foydalanuvchilar ham reklama kontenti uchun javobgarlikka tortilishi mumkin. Hattoki eski publikasiyalar uchun ham.
Kimlarga qanday jaza qo‘llanadi?
Yangi qonunda Instagram’da reklama joylashtirganlarga:
Foydalanuvchilarga 2 000 – 2 500 rubl;
Rasmiylarga 4 000 – 20 000 rubl;
Yuridik shaxslarga esa 100 000 – 500 000 rublgacha jarima solinadi.
Jazo choralari pullik postlar, barter asosidagi reklama, promo-kodlar, xizmatlar taklifi va boshqa turdagi tijorat kontentini o‘z ichiga oladi. Shuningdek, nativ reklama va mahsulot ko‘rsatish orqali sotuvni rag‘batlantirish harakatlari ham reklama sifatida baholanadi.
Qaysi toifalar ta’sirga uchraydi?
Ushbu cheklovdan eng ko‘p zarar ko‘ruvchilar:
Inflyuyenser va blogerlar;
Kichik va o‘rta biznes egalari;
Instagram orqali xizmat yoki mahsulot sotadigan korxonalar bo‘ladi.
Qonun faqat 1 sentyabrdan keyin joylashtirilgan reklamalarga tatbiq etiladi. Oldin joylangan postlar uchun jarima belgilanmaydi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.