Yuz yildan keyin, ya’ni 2120 yilda barchalarimiz qarindoshlarimiz bilan birgalikda yer ostida bo‘lamiz.
Biz qurgan uylarda notanish odamlar yashaydi. Yig‘gan mol-mulkimizga boshqalar egalik qiladi. Biz haqimizda hech narsani eslashmaydi ham. Ichimizda kim ham otasining bobosini eslay oladi. (Bo‘lsa ham juda ozchilik eslaydi).
Bizlar o‘sha paytda satrlarda eslanamiz, ism va shaklimiz unutilgan tarixga aylanadi. Shunday ekan nima uchun kelajakdagi mol-mulkimiz, uylarimiz va ahllarimiz haqida ko‘p bosh qotiramiz. Axir yuz yildan keyin bulardan hech naf yo‘qku?!
Bizning borlig‘imiz koinotning umri oldida bir lahza xolos. Bizning umrimiz uning oldida ko‘z ochib yumgunchalik fursatdir. Bizdan keyin o‘nlab avlodlar keladi. Ular ham dunyoni xuddi biz topshirgandek keyingi avlodga bayroqni topshiradilar. Ular orzularining to‘rtdan birini ham amalga oshirmasdan o‘tib ketadilar. Shunday ekan, dunyodagi haqiqiy hajmimizni bilib olishimiz kerak. U, biz tasavvur qilgandan ham kichikdir.
Yuz yildan keyin zulumot va sukunat ichra yurib, dunyo naqadar haqir ekanini va orzularimiz cho‘pchak ekanini bilamiz. Qani edi umrimizning barchasini jiddiy ishlar, yaxshiliklarni jamg‘arish va solih amallarni qilishga safarbar qilsak edi, deb orzu qilamiz.
Karim Bahriyev
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.