O‘zbekistonda 1 maydan boshlab yoz mavsumi uchun to‘rt oyga “tonirovka”ga ruxsatnoma olish 412 000 so‘m etib belgilanishi haqida savollar ko‘paygach, Yo‘l harakati xavfsizligi xizmati vakili bunga aniqlik kiritdi
Uning bildirishicha, tusi o‘zgartirilgan (qoraytirilgan) oynali transport vositalaridan foydalanish tartibi Vazirlar Mahkamasining 2018 yil 18 iyuldagi 547-sonli qarorida belgilab qo‘yilgan. Ya’ni qarorda hozirgi kunda BHMning sakkiz barobari — 3 296 000 so‘m evaziga transport vositasining oyna tusini o‘zgartirish uchun ruxsatnoma berilishi yo‘lga qo‘yilgan.
“Bu tartib o‘zgargani yo‘q. Ijtimoiy tarmoqlardagi kanallarda yoz oylari uchun 412 000 so‘m ‘tonirovka’ga ruxsatnoma olish belgilandi, degan mazmunda norasmiy, ya’ni yolg‘on xabarlar tarqalmoqda”, deya izoh berdi YHXX vakili.
Qayd etilishicha, “tonirovka”, ya’ni transport vositalarining oyna tusini o‘zgartirish uchun olinadigan ruxsatnoma bo‘yicha agarda qonunchilikka biron bir o‘zgartirish, yangiliklar kiritiladigan bo‘lsa, albatta, Yo‘l harakati xavfsizligi xizmatining rasmiy manbalarida bu bo‘yicha batafsil, to‘liq ma’lumotlar beriladi.
Shu sababli barcha fuqarolaridan norasmiy, ya’ni asoslanmagan xabarlarni ijtimoiy tarmoqlarga tarqatmasliklari so‘raldi.
O‘zbekistonda “tonirovka” uchun yozda arzonlashtirilgan narx joriy etilishi mumkinligi 2025-yilning avgustida ma’lum qilingandi. Qonun loyihasi bilan yengil avtomobillar toifasiga kiruvchi avtotransport vositalarining orqa va old yon oynalarining qoraytirish uchun har yili 1 maydan 31 avgustgacha beriladigan ruxsatnomalar yo‘lga qo‘yilishi ko‘zda tutilgandi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Федерал прокуратура хитойлик 55 ва 52 ёшли Германия фуқароси бўлган эр-хотинни Хитой разведкаси топшириғи билан немис университетлари ходимлари билан алоқа ўрнатганликда айбламоқда.
Америка оммавий ахборот воситалари маълумотларига кўра, Исроил разведка хизмати — Моссад Эронда ҳокимиятга мамлакатнинг собиқ президенти Маҳмуд Аҳмадинажодни қайтаришга умид қилган.
12-20 май кунлари бўлиб ўтаётган 79-Канн халқаро кинофестивали Marché du Film кинобозорида Ўзбекистон 25 фоизли Rebate ва Country Placement дастурларини эълон қилди.
Истанбул бугунги кунда юксак даражадаги маданият ва санъат маркази сифатида эътироф этилмоқда. Шаҳар 41 та конгресс маркази, 225 та санъат галереяси ҳамда 27 та олий таълим муассасасида амалга оширилаётган ранг-баранг дизайн дастурларини ўз ичига олган кенг инфратузилмага эга бўлиб, ҳар йили ўртача 20 дан ортиқ халқаро санъат ва дизайн тадбирлари ўтказилади.
Тадбирнинг очилишида сўзга чиққан Туркий маданият ва мерос жамғармаси президенти, профессор Актоти Раимқулова бундай нуфузли форумнинг Бокуда ўтказилиши муҳим аҳамиятга эга эканини таъкидлади. Унинг қайд этишича, ушбу форум ҳукуматлар, олимлар, меъморлар, халқаро ташкилотлар ҳамда фуқаролик жамияти вакилларини бирлаштирувчи муҳим глобал майдон ҳисобланади.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 167-моддаси (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Президент Шавкат Мирзиёев раҳбарлигидаги Ўзбекистон ҳукумати билан давлат корхоналарида самарали бошқарувни йўлга қўйиш, иқтисодиётни қўллаб-қувватлайдиган кучли ва барқарор бизнесларни шакллантириш ҳамда маҳаллий капитал бозорини ривожлантириш йўлида ҳамкорлик қилаётганидан фахрланади.
Европа Иттифоқининг ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас АҚШ, Хитой ва Россия Европани заифлаштиришга ҳаракат қилаётганини билдирди.
Москва ва Москва вилояти бир йилдан ортиқ вақт ичидаги энг йирик дрон ҳужумига учради. Ҳужум оқибатида камида уч киши ҳалок бўлди, 17 киши турли даражада жароҳат олди.