GFR ichki ishlar vaziri Aleksander Dobrindt Germaniya yil oxirigacha gumanitar sabablar bilan mamlakatda bo‘lishga ruxsat olgan 535 nafar Afg‘oniston fuqarosini qabul qilishga tayyor ekanini bildirdi. U bu haqda 18 dekabr, payshanba kuni Redaktionsnetzwerk Deutschland (RND) mediaguruhi nashrlariga bergan intervyusida aytdi.
Gap 2021 yil avgustda “Tolibon” harakati Afg‘onistonda hokimiyatni egallab olganidan keyin Pokistonga qochgan odamlar haqida ketmoqda. Ular Germaniya bundesveri va boshqa davlat tashkilotlari bilan hamkorlik qilgani uchun o‘z xavfsizligiga tahdid bo‘lishidan qo‘rqqan.
Aleksander Dobrindtning aytishicha, Germaniya hukumati bu afg‘onistonliklarni “imkon qadar tezroq” qabul qilishdan manfaatdor.
AFP keltirgan Amnesty International va Pro Asyl huquq himoya tashkilotlari ma’lumotlariga ko‘ra, Pokistonda Germaniyaga evakuasiyani kutib turgan taxminan 1800 nafar afg‘onistonlik bor. Ularning ko‘pchiligi Germaniyaning davlat, nohukumat va madaniy tashkilotlarida ishlagan.
250 dan ortiq nemis tashkiloti Germaniya federal hukumatiga ochiq xat yo‘llab, gumanitar sabablar bilan Germaniyada bo‘lishga ruxsat olgan afg‘onistonliklarni qabul qilishga chaqirgan. “Vaqt tugayapti — har kun hisobda. Agar bu odamlar Afg‘onistonga qaytarilsa, ularning hayoti xavf ostida qoladi”, — deya tashkilotlar bayonotidan iqtibos keltiradi AFP.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Шунингдек, қўлга олиш жараёнида воқеа жойидан қочишга уринган тадбиркорнинг ёнидан 14,5 минг АҚШ доллари ва 6 млн 250 минг сўм пул маблағлари ҳам олинган.
Дастлабки маълумотларга кўра, қайиқда ўнлаб одамлар бўлган ва уларнинг бир қисми қутқариб қолинган. Ҳодиса жойида қутқарув хизматлари иш олиб бормоқда.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.