Uning so‘zlariga ko‘ra, Qozog‘istonning yadroviy quroldan voz kechishi strategik uzoqni ko‘ra bilish hamda tinchlik va butun insoniyat xavfsizligiga qat’iy sadoqatning ifodasi hisoblanadi. Qozog‘iston prezidenti bu haqda Tokio shahridagi BMT universitetida qilgan nutqida aytib o‘tdi.
"Hirosima, Nagasaki va Semipalatinsk yadroviy mas’uliyat va tiyilishning qanchalik qimmatga tushishini eslatib turadi. Mustaqillikka erishgach, Qozog‘iston tarixiy qaror qabul qilib, Semipalatinsk yadroviy poligonini yopdi va dunyodagi to‘rtinchi eng yirik yadroviy arsenalidan voz kechdi. Bu zaiflikning belgisi emas, balki strategik uzoqni ko‘ra bilish hamda tinchlik va butun insoniyat xavfsizligiga qat’iy sadoqatning ifodasi edi", —dedi Qosim-Jo‘mart To‘qayev.
Ma’lumot uchun, 1949 yildan 1989 yilgacha Qozog‘istondagi Semipalatinsk poligonida SSSR tomonidan yadroviy sinovlar o‘tkazilgan. Bu davr mobaynida 450 dan ortiq yerusti va yerosti portlashlari amalga oshirilgan. Sinovlar oqibatida jiddiy radiasion ifloslanish yuzaga kelgan va yaqin hududlarda yashovchi yuz minglab aholining salomatligiga salbiy ta’sir ko‘rsatgan. 1991 yil 29 avgustda poligon rasman yopilgan va Qozog‘iston yadroviy quroldan ixtiyoriy ravishda voz kechgan ilk davlatlardan biriga aylangan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Шунингдек, қўлга олиш жараёнида воқеа жойидан қочишга уринган тадбиркорнинг ёнидан 14,5 минг АҚШ доллари ва 6 млн 250 минг сўм пул маблағлари ҳам олинган.
Дастлабки маълумотларга кўра, қайиқда ўнлаб одамлар бўлган ва уларнинг бир қисми қутқариб қолинган. Ҳодиса жойида қутқарув хизматлари иш олиб бормоқда.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.