Agar Yevropa davlatlari Tehrondan tinch yadro dasturini rivojlantirish huquqidan voz kechishni talab qilishda davom etsa, Eron ular bilan olib boriladigan muzokaralarni foydasiz deb hisoblaydi. Bu haqda Eron Tashqi ishlar vaziri Abbos Aroqchi ma’lum qildi
“Agar YEI tashqi siyosat rahbari Kaya Kallas kelajakdagi har qanday muzokaralarning maqsadi “Eron yadro dasturini to‘xtatish” ekaniga ishonsa, u holda YEI va Buyuk Britaniyaning kelajakdagi muzokaralarda ishtiroki o‘z dolzarbligini yo‘qotadi va ma’nosiz bo‘lib qoladi”, deya ta’kidladi Aroqchi.
U shu tarzda Kallasning Eron yadro dasturini “to‘xtatish” bo‘yicha muzokaralarni iloji boricha tezroq qayta boshlash zarurligi haqidagi bayonotlariga munosabat bildirgan.
Eronlik diplomatning ta’kidlashicha, Kallasning bayonotlaridan kelib chiqadiki, endi u uchun Yadro qurolini tarqatmaslik shartnomasi (YAQTSh)ga qo‘shilgan barcha mamlakatlarning tinch atom energiyasini rivojlantirish huquqi to‘g‘risidagi qoidalari ham, yadro bitimining o‘zi va u bilan bog‘liq BMT Xavfsizlik Kengashining 2231-sonli rezolyusiyasi ham ahamiyatsiz bo‘lib qolgan.
2025 yilda Eronning AQSh bilan olib borgan besh bosqichli muzokaralari Isroilning Islom respublikasiga qarshi harbiy operasiyasi boshlanishi va AQSh Qurolli Kuchlarining Eron yadro ob’ektlariga zarbalari tufayli natijasiz yakunlandi. Shu bilan birga, Tehron bilan Eron atomi bo‘yicha yangi kelishuv tuzishda vositachilik qila olmagan Yevropa uchligi (Buyuk Britaniya, Germaniya va Fransiya) vakillari ham muzokaralar olib bordi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.