Rossiya tomonidan Kiyevga uyushtirilayotgan hujumlar kuchaygani sari, Ukraina poytaxtidan qochayotgan fuqarolar soni ham ormoqda, deb yozadi Germaniyaning NTV nashri.
Iyun oyida Rossiya Kiyevga nisbatan hujumlarini nafaqat ko‘paytirdi, balki yanada vayronkor qildi. Kiyev harbiy ma’muriyati rahbari Timur Tkachenko ma’lumotlariga ko‘ra, birgina oy ichida shahar tomon 285 dron va 65 raketa uchirilgan. Solishtirish uchun, yanvar oyida bor-yo‘g‘i 35 dron va bitta ballistik raketa qayd etilgan edi.
Iyun boshidan beri Kiyevda 42 kishi halok bo‘ldi, jumladan, 11 yoshli qizaloq, yana 234 kishi yaralandi. Hujumlar to‘lqin-to‘lqin bo‘lib, dronlar hujumidan keyin qisqa tanaffusdan so‘ng raketalar uchirilmoqda.
Yangi hujumlar sabab ko‘plab kiyevliklar yana ko‘chib ketish haqida o‘ylamoqda. 25 yoshli Ivan Ryabokon shunday deydi:
“Oldin Kiyev eng xavfsiz shahardek tuyulardi. Endi esa, ehtimol, kichikroq shaharga ketgan afzal bo‘lar.”
Avvalroq evakuasiya qilingan va keyin qaytganlar ham yana chiqib ketish haqida o‘ylashmoqda. Ularning biri — Valentina Osyadach:
“O‘tgan yoz men qaytdim, chunki bu mening yurtim. Endi esa, to‘g‘ri qaror qilganimga shubha qilyapman,” — deydi u to‘rt yoshli qizi bilan tanishining vayron bo‘lgan uyi oldida turib. Ular tundu yer osti avtoturargohida uxlashadi — sayohat anjomlari bilan va xavotirda.
Bu fon ostida, Kiyevdan, ayniqsa bolali oilalar tomonidan chiqib ketish hollari ko‘paymoqda. Sabab nafaqat vayronagartchiliklar, balki ruhiy charchoq hamdir. FVV psixologi Lyubov Kirnos bunday deydi:
“Biz sehrgar emasmiz, ammo odamlar bizdan mo‘’jiza kutyapti. Bu juda og‘ir.” U bir hujumdan keyin 120 kishiga yordam ko‘rsatgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Арманистон Бош вазири Никол Пашинян Қорабоғ масаласида ўзининг сиёсий қарорини кеч қабул қилганини тан олди. Унинг таъкидлашича, мазкур қадамда кечикканлик минтақавий зиддиятларни чуқурлаштирди.
Россия чегарачилари сўннги пайтларда Ўзбекистон ва Тожикистон фуқароларини радикал диний каналларга обуна бўлгани учун мамлакатга киритишдан бош тортмоқда. Бу ҳолат ТАСС агентлиги ўрганган 20 дан зиёд суд материалларида қайд этилган.
Эронда кузатилаётган ғайритабиий иссиқ об-ҳаво туфайли сув омборларидаги сув сатҳи сўнгги бир асрдаги энг паст даражага тушди. Бу эса мамлакат бўйлаб сув ва электр таъминотида жиддий узилишларга сабаб бўлмоқда.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
АҚШнинг собиқ президенти Дональд Трамп Барак Обамани 2016 йилги президентлик сайловларида Россия уни қўллаб-қувватлагани ҳақида жамоатчилик фикрини атайлаб шакллантирганликда айблади.
Фаластин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг маълум қилишича, муҳосарадаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат давомида очлик ва кам овқатланиш оқибатида 18 киши ҳалок бўлди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг маълум қилишича, ўтган тун давомида Украина шаҳарлари ва аҳоли пунктларига 420 дан ортиқ дрон ва 20 тадан ортиқ ракета билан ҳужум қилинган. Ҳужумлар натижасида 2 киши ҳалок бўлган, 15 киши яраланган.
Суриянинг Эс-Сувейда вилоятида друзлар қўмондони Ҳикмат ал-Ҳижрига қарашли кучлар томонидан наслдан-насл яшаб келган уйларидан мажбуран чиқарилган бедуин араб оилаларининг бир қисми эвакуация қилинди.
Исроил армиясининг амалдаги ва собиқ ҳарбийлари The Wall Street Journal нашрига маълум қилишича, Исроил аскарлари Ғазо секторида гуманитар ёрдам тарқатиш пункти яқинида оқ байроқ кўтариб турган палестинлик фуқароларга нисбатан ўқ узганини тан олди.
16 июл куни Исроил ҳарбий самолётлари Сурия пойтахти Дамашқдаги муҳим объектларга — Мудофаа вазирлиги, Ҳарбий штаб ва Президент саройи атрофига зарба берди. Бу ҳужум оддий ҳаво зарбаси эмас эди — бу аниқ сиёсий стратегиянинг давомидир.
Болгарияда дипломатнинг машинасига ортилган 200 килограммдан зиёд гиёвандлик моддаси мусодара қилинди. Таъкидланишича, мамлакат тарихида бунчалик йирик наркотик партияси биринчи марта фош қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.