Ukraina prezidenti Vladimir Zelenskiy AQSh prezidenti Donald Tramp bilan muzokaralardan so‘ng AQSh va Ukraina o‘rtasidagi yangi mineral kelishuvni muhim havo hujumidan mudofaa tizimlarini ta’minlay oladigan va strategik aloqalarni chuqurlashtirishi mumkin bo‘lgan “yut-yutuq” deb ta’rifladi.
Zelenskiy shanba kuni Kiyevda jurnalistlarga foydali qazilmalarni qazib olish va qayta ishlash bo‘yicha qo‘shma investisiya fondini yaratuvchi kelishuv Ukraina bozorini Amerika sarmoyasi uchun ochib, uzoq muddatli iqtisodiy va mudofaa hamkorlikni taklif qilishini aytdi.
“Ushbu mineral kelishuv har ikki tomon uchun ham g‘alaba qozondi”, dedi u.
“Men prezident Trampga jamoalarimiz konstruktiv tarzda olg‘a siljish va imzolanish sanasini belgilash uchun barcha sa’y-harakatlarini amalga oshirishiga ishonaman, deb aytdim”, — deya uning so‘zlarini keltiradi Interfaks-Ukraina.
Zelenskiyning so‘zlariga ko‘ra, jamg‘arma Amerika sarmoyalarini himoya qilishga va Ukrainaning iqtisodiy kelajagiga ishonchni mustahkamlashga yordam beradi. "Ayniqsa, biz havo hujumidan mudofaa tizimlari yordamida hududimiz va xalqimizni himoya qilishga intilamiz. Shuning uchun ham bu tizimlar kelishuvning bir qismi bo‘lishiga tayyormiz", - deya qo‘shimcha qildi u.
Kiyev allaqachon zarur miqdordagi havo hujumidan mudofaa tizimlarini Vashington bilan baham ko‘rgan va Tramp so‘rov ustida ishlashga tayyorligini bildirgan. Zelenskiy "bu narsalar tekin emasligini" ta’kidlab, Amerika qurollarini sotib olish imkoniyatini berishga chaqirdi.
Ukraina prezidenti AQShning 2025-yilga mo‘ljallangan 15 milliard dollarlik harbiy yordam paketini va Kongress tomonidan ma’qullangan 2026-yil uchun alohida 15 milliard dollarlik harbiy yordam paketini eslatib o‘tdi. Uning taklifiga ko‘ra, ikkala transh ham 2025-yilda yangi fond doirasida ajratilishi va yetkazib berilishi, Ukraina asta-sekin o‘z ulushini qaytarishi mumkin.
"Bu AQShning 30 milliard dollarlik hissasi bo‘ladi va Ukraina o‘z ulushini bosqichma-bosqich to‘laydi. Bu biz gaplashayotgan kelishuv", - dedi u.
Shartnomani "tarixiy" deb atagan Zelenskiy bu Ukraina iqtisodiyotiga qayta sarmoya kiritish imkonini berishini va xomashyo eksportidan tashqari uzoq muddatli hamkorlikni nazarda tutayotganini aytdi. Uning tushuntirishicha, agar ikkala tomon ham rozi bo‘lsa, foyda keyinchalik Ukraina infratuzilmasini qo‘llab-quvvatlashi mumkin.
Shartnomada qayd etilgan strategik foydali qazilma konlaridan biri Donesk viloyatidagi Pokrovsk yaqinidagi hudud - Rossiya bilan front chizig‘iga yaqin hududdir.
"Amerika bizneslari uchun ushbu mineral shartnoma hozirda mavjud sug‘urtaning eng yaxshi shaklidir", dedi Zelenskiy. "Tramp shaxsan menga aytdi va men buni juda jiddiy kafolat deb bilaman, Rossiya Ukrainaga tegmaydi, chunki endi biz sherikmiz."
U, shuningdek, Tramp bilan uchrashuv chog‘ida Rossiyaga nisbatan AQSh sanksiyalarini kengaytirish masalasini ko‘targanini aytib, AQSh prezidentining javobini “juda kuchli” deb atadi, garchi u tafsilotlarga to‘xtalmagan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.
Deutsche Bahn темирйўл компанияаи поездлар ҳаракатида чекловлар бўлишини эълон қилди. Бу кўплаб минтақавий темирйўл йўналишлари ҳамда халқаро рейсларга таъсир қилади.
Трамп қуролли кучлар захиралари тарихда кузатилмаган даражада тўлдирилаётганини маълум қилди. У бу орқали армияни дунёдаги энг кучли кучга айлантиришни мақсад қилганини таъкидлади.
«Disney» компанияси бутун дунё бўйлаб кино, телевидение ва молия бўлимларида фаолият юритаётган юзлаб ходимларни ишдан бўшатишини эълон қилди. Бу қарор компания харажатларини қисқартириш режасининг давомидир.
Франция қамоқхоналаридаги бандлик даражаси 2025 йил май ойи бошида рекорд даражага етди. Мамлакатдаги қамоқхоналарда тақдим этилган жойлар сонига нисбатан маҳкумлар сони кескин ошиб кетди ва тизимдаги муаммолар яна бир бор кўзга ташланди.
«Тўрт йил давомида Россия Федерациясида ноқонуний равишда яшаб келаётгани машъуқасининг қотилиги айланган М.А.га нисбатан Жиноят ишлари бўйича Вобкент тумани суди ҳукми билан 11 йил қамоқ жазоси қўлланилди. Тайинланган жазони умумий тартибли колонияларда ўташи белгиланди»,-деди Феруз Шаропов.
Минтақа ҳудудида ҳаво транспорти учун хавфнинг қизил даражаси эълон қилинган. Шу билан бирга, маҳаллий Катания аэропорти штат режимида ишлашда давом этмоқда.
АҚШ Миграция хизмати 28 май куни мамлакат чегараси ва миграция сиёсатига оид муҳим ўзгаришларни эълон қилди. Янги тартибларга кўра, Мексика орқали АҚШга ноқонуний йўл билан кирган фуқаролар жиноий жавобгарликка тортилади ва депортация қилинади.
Украина президенти Владимир Зеленский сўнгги дрон ҳужумлари билан боғлиқ «Ўргимчак тўри» номли ҳарбий операциянинг муваффақиятли якунланганини маълум қилди. Унинг сўзларига кўра, ушбу операция Украина тарихидаги энг узоқ масофани қамраб олган ва тайёргарлигига қарийб икки йил кетган.
Вазирликнинг маълум қилишича, сейсмик фаоллик магнит бўронига боғлиқ ҳодиса эмас. Шунингдек, зилзилани вужудга келиши мумкин бўлган аниқ вақт ва жойини прогноз қилиш имкони йўқ.
Оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, Россиянинг Рязан вилоятидаги “Дягилево”, Мурманск вилоятидаги “Оленя”, Иркутск вилоятидаги “Белая” ва Иваново вилоятидаги “Иваново” аэродромларига Украина дронлари ҳужум уюштирган.
Хабарингиз бор, 31 майдан 1 июнга ўтар кечаси Европа Чемпионлар лигаси финали бўлиб ўтди ва унда Франциянинг ПСЖ клуби "Интер"ни мағлуб этиб, ўз тарихида илк бор ЕЧЛ ғолибига айланди. Аммо бу фожиали оқибатларга ҳам олиб келди.
Мудофаа вазирлиги "harbiy Wi-Fi" сифатида танилган Линк-16 орқали маълумотлар алмашинувини таъминловчи CRC System Interface (CSI) тизими бўйича келишувни имзолади.
Ўзбекистон президенти ҳузуридаги хавфсизлик кенгаши котиби ўринбосари, президентнинг ташқи сиёсат масалалари бўйича махсус вакили Абдулазиз Комилов бу ҳақда “Ishonch uz” сайтига берган интервюсида айтиб ўтди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.