Ukraina prezidenti Vladimir Zelenskiy Sumi viloyati harbiy boshqarmasi boshlig‘i Vladimir Artyuxni ishdan bo‘shatdi. Bu haqda «Suspilne» nashri xabar berdi.
Hukumatning Oliy Radadagi vakili Taras Melnichuk Ukraina Vazirlar Mahkamasi Artyuxni ishdan bo‘shatishga rozi bo‘lganini aytdi.
Rossiya harbiylari 13 aprel kuni ertalab Sumi shahri markaziga ikkita «Iskandar-M» raketasi bilan zarba berdi. Oxirgi rasmiy ma’lumotlarga ko‘ra, 35 kishi, jumladan, ikki bola halok bo‘lgan. Ertasi kuni Artyux raketa zarbasi kuni shaharda ukrainalik askarlarni taqdirlash marosimi rejalashtirilganini aytdi. «Bu mening tashabbusim emas edi, meni taklif qilishdi», dedi u.
Zarba sodir bo‘lgan kuni Sumida harbiy mukofotlar topshirilayotgani haqidagi ma’lumot zarbadan keyingi dastlabki soatlarda ba’zi ukrainalik siyosatchilar tomonidan tarqatildi. Sumi viloyatining Konotop shahri meri Artyom Seminixin so‘zlariga ko‘ra, huquq-tartibot idoralari Sumi markazida bunday tadbirni kim uyushtirganini aniqlash uchun tekshiruv boshlagan.
14 aprel kuni tushdan keyin Rossiya Mudofaa vazirligi zarbadan maqsad Seversk operativ-taktik guruhi qo‘mondonlik shtabining yig‘ilishi bo‘lgani va buning oqibatida Ukraina Qurolli kuchlarining 60 dan ortiq harbiy xizmatchisi halok bo‘lgani haqida xabar berdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Tsukuba университети япон олимлари мунтазам равишда велосипед миниш кексалик даврида ўлим хавфини ва узоқ муддатли парваришга бўлган эҳтиёжни камайтиришини аниқлади.
Украина президенти Владимир Зеленский Россияни украиналикларни ўлдиришни тўхтатишга ва урушдан воз кечишга нима мажбур қилиши кераклигини маълум қилди.
Бу ҳақда Financial Times газета ёзмоқда Даниядаги ичимликни қадоқлаш учун масъул бўлган Cарлсберг пиво корпорацияси бош директори Жейкоб Оруп-Андерсенга таяниб.
Испания Ички ишлар вазирлиги электр таъминотидаги муаммолар туфайли мамлакатнинг аксарият ҳудудларида эълон қилинган фавқулодда ҳолатни бекор қилишга қарор қилди.
«Childlight Global Child Safety Institute» томонидан 2024 йили эълон қилинган маълумотга кўра, бутун дунё бўйлаб 300 миллиондан ортиқ бола онлайн жинсий зўравонлик ва эксплуатация қурбони бўлган. Бу рақам фавқулодда ҳолат даражасида бўлиб, глобал хавфсизлик, рақамли технологиялар ва болаларни ҳимоя қилишда жиддий хавф мавжудлигини кўрсатади. Умуман олганда, 300 миллион бола дегани – бу дунё бўйича тахминан ҳар 3 боладан 1 нафари (0-17 ёш оралиғида) ҳаётида бир марта бўлса-да, онлайн жинсий эксплуатацияга ёки зўравонликка дуч келганини англатади. БМТнинг махсус эксперти сўзларига кўра, 2025 йилга келиб болаларга нисбатан онлайн жинсий зўравонлик ва эксплуатациянинг янги шакллари пайдо бўлиши мумкин.
Франциянинг "Forbidden Stories" нотижорат ташкилоти раҳбарлигида ўтказилган қўшма тергов натижасига кўра, россиялик расмийлар украиналик журналист Виктория Рощинанинг жасадини Украинага қайтаришдан аввал, унинг кўзлари, мияси ва бошқа бир неча ички аъзоларини олиб ташлашган.
АҚШ президенти Доналд Трампнинг давлат раҳбари сифатидаги дастлабки 100 куни якунларига кўра, америкаликларнинг 55 фоизи унинг фаолиятини салбий баҳолаган, фақатгина 39 фоизи унинг ҳаракатларини қўллаб-қувватлаган.
Ижтимоий тармоқда тарқалган хизмат хатига кўра, ходимлардан қатъий равишда шахсий гигиена қоидаларига риоя қилиш, аниқроқ айтганда кунига камида бир маротаба душ қабул қилиш сўралган.