Zambiya sobiq prezidenti jasadi vafot etganiga sakkiz oydan oshgan bo‘lsa ham, Janubiy Afrikadagi dafn xizmati muzlatkichida saqlanmoqda.
Bunga sobiq prezident Edgar Lunguning oilasi bilan mamlakatning amaldagi prezidenti Hakainde Hichilema o‘rtasidagi kelishmovchilik sabab bo‘lgan.
Ma’lumotlarga ko‘ra, Lungu 2025 yil 5 iyunda 68 yoshida vafot etgan. Vafotidan oldin u oilasiga Hichilemani jasadiga yaqinlashtirmaslikni buyurgan. Oila amaldagi prezident ishtirok etmagan holda shaxsiy dafn marosimini o‘tkazishni talab qilmoqda, Zambiya hukumati esa davlat marosimi o‘tkazilishini istamoqda.
Dafn marosimi bilan bog‘liq nizo sudga ko‘chgan. Avgust oyida Janubiy Afrika sudi Zambiya hukumatiga jasadni ona yurtiga olib kelishga ruxsat berdi. Lunguning singlisi Berta sud zalida yig‘lab, Hichilemani marhumning jasadi bilan an’anaviy marosimlar o‘tkazmoqchi bo‘lganlikda aybladi. Hichilema esa bu ayblovlarni rad etib, o‘zining xristian e’tiqodi an’anaviy marosimlarga ishonishga yo‘l qo‘ymasligini ta’kidladi.
Asocciated Press'ning yozishicha, Zambiyada bu holat nafaqat siyosiy, balki ma’naviy nizo sifatida ham qabul qilinmoqda. Mamlakatda an’anaviy e’tiqodlar keng tarqalgan bo‘lib, o‘limdan oldingi la’nat jiddiy qabul qilinadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Россия Хавфсизлик кенгаши раиси ўринбосари Дмитрий Медведев Форс кўрфазидаги араб давлатларининг ўз ҳудудларига Америка базаларини жойлаштирганини ва соддаларча улардан ҳимоя кутганини истеҳзо билан гапирди.
Италия мудофаа вазири Гуидо Крозеттонинг айтишича, Исроил ва АҚШнинг Эронга қарши амалга оширган ҳужумлари халқаро ҳуқуқ меъёрларидан ташқарига чиққан.
Эрон Ташқи ишлар вазири Аббос Арагчи озарбайжонлик ҳамкасби Жейҳун Байрамов билан телефон орқали мулоқот қилиб, Эроннинг яхши қўшничилик сиёсати ва барча соҳаларда алоқаларни кенгайтириш истагини таъкидлади.
Эрон Бош штабига кўра, ушбу ҳаракат аслида Исроил режими томонидан Эронни айблаш ҳамда мусулмон давлатлар ўртасидаги муносабатларни бузиш мақсадида амалга оширилган.
БМТнинг Инсон ҳуқуқлари бўйича олий комиссари Фолькер Тюрк Эроннинг Миноб туманидаги мактаб бомбаланиши оқибатида 160 дан зиёд ўқувчи ҳалок бўлиши ҳолатини тезкорлик билан, холис ва ҳаққоний тарзда тафтиш этишни талаб қилди.
Эрон Payshanba куннинг эрталабида Исроилга ракета ҳужумлари амалга оширди. Бу АҚШ подводная қайиқлари Эрон ҳарбий кемасини торпедо қилганидан сўнг Яқин Шарқдаги низонинг олтинчи куни ҳисобланади.
Россия ташқи ишлар вазири Сергей Лавровнинг сўзларига кўра, АҚШ ва Исроил Форс кўрфази давлатларини Эронга қарши ҳарбий амалиётларга жалб қилишни мақсад қилмоқда.